Učitelj

човештво до сада само напредовало (див- | — то је она подлога, на, којој је сази-

љаштво, касте код источних, ропство код класичних народа, Феудализан у средњем веку, сувремени капитализам), да би тај бољитак што пре наступио, потребно је да у данашњем поквареном друштву буде што више ваљаних, који ће давати добар пример; такав један оћу и ја да будем. Такве мисли образованог и моралног 40чека одржавају да не малашке; међутим,

тих мисли нема код простог, необразова-_

ног човека, и с тога он, ако је и поштен пре може да подлегне у борби живота. „да васпитање се у првом реду тражи свесно поштење.,.... То је другим речима морално образовање, коме је девиза: напредак културе у свези с напретком поштења ....,. Рад и убеђење да је човеково опредељење да поштеним радом живи

дана цела човечанска зграда, то је она подлога, која одржава љубав и целокупно поштење у друштву. Остану ли деца без упутства,. ... губе све стечене врлине, и повијају се према ујдурмама спекулативног света. Нека су дакле родитељи куће Н. свесно поштени.“ (Види „Тражи се васпитач“, написао К. П., стр. 18).

Да, таво је. И ја се с тим потпуно сламем. Али ево чуда — исти тај писац у 2'. броју овог листа прича пешто друго: говори с иронијом о „свесном поштењу“, каже како се њему више допада „несвесно поштење“, и разлаже како разум — преко извесне мере — може само да „изопачи поштење“. Од куд сад ове мислир Шта значи тор Све би то једино сам писад могао да објасни. “%) Р. Ст.

а

КЕ У ље БЕ Го л <> од ј. рена

прРЕВЕО Петар Марковић

(ПРОДУЖЕЊЕ).

Сад покушајмо, да од прилике оценимо : кодико ли ће имати у нашем мозгу нервних елемената — ћелија и нерваних влакана — те да бисмо могли сравнити њихов број с бројем престава, које можемо усвојити, и тако видети да ли одиста у нашем мозгу #) По нарочитом захтеву писца овог чланка узпмам слободу да овде угратко објаслим оно што се овде тражи. Доцније ћу то учичитп опширније. 5

Мој чланак «Свеспо поштење» написан је у нарочитгој тенденцији. Он је имао да жигоше векоректно мишљење «ерпехих социјалиста» о

свесном поштењу. О тога је и узео на себе облик ироније; с тога су те две три рели увек и стављене са праводноцама; с тога је,

најзад, и изведен закључак, да писац више цени тако звано «несвесно поштење" него оно поштење, које поменути образовани људи називају свесним.

Свесно поштење постоји, али не онако како то многи разуму. Оно не сме никада бити играчка

има толико ћелија и нервних кончића, како ће довољно бити за оволико огроман број појединих елемената, примета и престава, које сачињавају наше целокупно знање. Доста је потешка ствар да се израчуна, целокупна маса оног танког слоја сиве материје, која обавија обадве хемисфере мозга, и која су усљед можданих вајуга и избрежака на многим местима пресавија.

етоистичких цељи, нити заблуда научних принципа. Начело, па ма колико да је узвишено. не сме губити из вида данашње друштво, данашње патње, данашње недаће, ради неког замишљеног царства, које се не може назрети ни у далекој будућности, Друштву је потребан рад; друштву су потребне поправке, друштву су потребне жртве, Ко то увиђа и ко то врши, тај је свесно поштен. Гола проповед по кафанама или по новинама без икаква рада: то је «свесно поштење», то је иронија, КОН.