Učitelj

Па хајде да видимо шта знамо о овоме свету: Хајде да бацимо један летимичан поглед на цео овај свет!

Према данашњем ступњу науке знамо ми, да ова колевка нашега живота, ово поприште свега људскога кретања, и рада, — ова наша Земља, није сама у овоме непрегледном светском простору.

Као звезда међу звездама, лебди и наша Земља у овоме светскоме простору и окреће се око много веће звезде, око светлила овога света, око нашега Сунца.

Са Земљом нашом вазда је у друштву и једна мала а врло блиска, најближа међу свима звездама, то је наш Месец. Он је верни пратилац њен, па. ма где се она на своме далекоме путу по овоме светскоме простору находила.

Месец се викад не одваја од наше Земље, он је не оставља ни дању, ни ноћу, — јер га она својом привлаком на извесном одстојању одржава; и као што се Земља наша окреће око Сунца од запада к истоку, за време од године дана, тако се и Месец окреће око наше Земље од запада к истоку за време, које зовемо месец дана.

Нема сумње, да је поред Сунца и Месец својим менама рано привукао на се пажњу првих гледалаца звезданога неба, — њему имамо да благодаримо за наше рачунање времена, за прилив и одлив морских вода, а можда и за утицај на нашу климу у опште.

Ако пажљивије посматрамо Месец, онда виђамо, да се на њему могу да разликују веће и мање светлије, а тако исто ивеће и мање угаситије и сиве партије.

За ове се угаситије партије мислило, да су мора по Месечевој површини, а за оне светлије партије држало се, да су оне сличне с континентима на нашој Земљи. Ма да се временом показало, да на Месецу нема мора, опет је за оне тамније партије задржан и до данас назив мора (Мате). На придатој таблици, која показује прео-