Učitelj

40)

|. Задубљеност и сан.

«Ничега нема у души, што није прошло кроз чула». Чула одржавају свезу унутрашњости човечје са спољашњошћу. Али сеова свеза у извесним моментима прекида и дух остаје слободан. Тако, кад се човек у нешто задуби, можемо га дирати или звати, а он то неће осетити, Траг од ових надражаја неће остати у души. Откуд то 2 ·.. У спавању, кад човек снива, стварају се чудновате слике, и те слике остављају трагу човечијој души тако да их се човек доцније, у будном стању, опомиње. Откуд то, да од тих фантастичких слика остају трагови, а да не остају од Физичких надражаја у будном стању. На ово питање обично се одговара са пажњом и непажњом. Али шта је то пажња; Откуд то да те пажње нема у задубљености, а да је имау сну: Да ли је пажња какав нарочити орган или партија у души, који се по вољи отвара или затвара: Како да се протумачи нехотична. паожња Пазим, али нехотице ....чудновата ствар! Чим је пазити. одмах губи сваки значај нехотице, јер пазити је то исто што и хоћу. Али, упитаће ко, како да се објасни то, што човек нешто опази, а међу тим није павио нити се је надао да ће се то десити; — Ту лежи тежиште питања о свези између духа и тела.

Имамо довољно искустава, како човек за време спавања не опажа поједине надражаје. Ну не само да човек те надражаје не опажа у сну, већод истих не остају никакви трагови у души, те човек не зна за њих ни „кад се пробуди. Ово се може довести у свезу са оним душевним стањем, које се јавља кад се човек у нешто задуби, будући итада не остају траговиод појединих на дражаја. — Откуда ови појави:

Кад се човек замисли, задуби, тада наступи концентрација мисли, све се концентрише око једног предмета и прекине се свеза са спољашњим светом. У таквој при-