Učitelj

59

листво на ниском ступњу, како на то треба обратити највећу пажњу и т. д. И у место да се на то обрати пажња, да се увећа култура у пољопривреди и занатлиству, да се задовоље те народне |масине! потребе, заводе се -— на артији — в. осн. школе.

По моме мишљењу школа мора служити животу, а не обратно — живот школи. Све'науке, кад неби имале никакве користи за живот, биле би луксуз. Поред овога ја мислим да неке науке, као и неке школе, имају пречег права на изучавање; јер као год што све намирнице у економ. животу нису од подједнаке вредности, тако изто и све научне истине нису од једнаке важности. Оно што је неопходно за нарол, масу, треба то и да дају осн. школе. А шта је за масу најнеопходније; На прво место долази знање из пољопривреде, те да може опстати као самосталан народ; а на друго место долази писменост и знање, те да може имати правилан поглед на свет и друштво. Кад се то двоје подмири, онда има смисла обраћати пажњу на добијање више знања, које дају в. осн школе. Међу тим код нас се иде обрнуто. Прво се даје велика количина знања, које нема или никаке или непосредне примене у животу, а не обраћа се пажња на што ширу писменост и практичност. Због тога, природно је, што наша маса сматра школу као неки луксуз. Са садањим својим уређењем она је заиста то, јер не служи животу, већ живот њој. Сељачки син учи: граматику, опширно науку хришћ. историју, земљопис, познавање природе, и т. д. а кад сврши школу па оде кући он онако исто каом његов отац оре, копа, сеје, гаји стоку и т.д. а знање које је добио у школи нема никакве примене. Оно стоји као нека стајаћа хаљина, која се преко године један пут или два | пут обуче на свечан дан. Кроз годину две па све излапи, што се је у школи учило. И онда: „Где си биос% Нигде. „Шта си радио“ 2 Ништа. И кад је ово овако — зар није оправдано што сељак зазире од школе 2 Оправдано је, оправдано, за то в. осн. школа мора се по. ставити према нашим приликама на другим основима, па ће то узазирање« нестати.

Прилично сам се позабавио око овога питања о преношењу туђих установа, а нарочито и код питања: да ли је потреба изазвала в.основ. школе. Држао сам да је то двоје, као и остало што с тим у вези стоји, врло важно по даље развијање мога мишљења, о в. осн. школи.

Пошто два највећа ·узрока: мало учитељ. снага и оскудица у шк. зградама, постоје код нас, то су они довољни да нас одврате од помисли да повећамо курс учења (само зато) у осн. школи.