Učitelj

ЈА

сле кад оду кући да сеоблизују, и да траже ма какву одушку, где би се боље хранили. После тога треба узети у обзир и наше рђаво Финанциско стање. Не може наш народ ни садањи терет да издржи, а наметати му још неки — макар да је благодетан — било "би неувиђавно и недржавнички. Све то може да буде скромније и простије кад се изведе на патријархалном основу. Народ може за своју децу давати: брашна, пасуља, лука, купуса, кромпира, сланине и т. д. а новац, богме, неможе. Тако исто свако дете може од своје куће донети и све спаваће хаљине, а кревет се може направити од простих дасака. Одело такође родитељи дају. За сиромашну дец“ потребе давали би општине из које су. Сваки ђачки родитељ био би дужал да према управином рачуну донесе за своје дете одређену количину од својих производа за храну. Једно или '9 дица могли би ђачку "храну спремити то, тако ја замишљам тај прост ђачки живот! Наш народ неби имао ништа против те ус-танове, за то што је за њега подесна, а и његова је.

Да поменем користи од саме ове установе — заједн. рањ ње — по ђаке, без обзира на саму школу и њен утицај. Прво, деца би се навикла да — и код своје куће — не спавају на земљи, већ "да праве кревете и сламњаче; даље, прешло би имт. р. у крв да никако не трпе нечист ваздух. Што се тиче саме хране, сазнали би у самом животу, да не треба јести непечен хлебац, да не трпају у желудац шта било, те да су само сити им т.Д. По моме "мишљењу ово би више вредило него све могуће беседе, изговорене у школи. За народ би ово више вредело, него све написане књиге како треба народ да живи.

Још ми остаје, да штогод речем о управи и опитном пољу, па онда да пређем на добре стране овог система школовања.

Управу би сачињавали: управитељ, проФ., предавачи или учи-тељи, који би према ближим законским и министар. правилима вршили своје дужности. О појединостима у управи нећу да говорим. „Ја сам је споменуо рад системског излагања ове установ: просветне. | Више осн. ше. — ратарнице —- према своме духу, према с ојој цељи, морале би стојати под управом министар. народне привреде, које је позвато да се брине о народ. привреди, Што би се ове школе одузеле од министарства просвете, народ не би ништа изгубио, него "би добио. Тај је добитак у практици'

Сад да пређем на опитно поље, које је душа ове целе установе: без њега све што тражим и предлажем остало би само илугзија. На опитно поље треба највећу пажњу обратити, пошто од њега све зависи. Кад кажем опитно поље да буде уза сваку ратар-