Učitelj

и заједничким животом избегла би се та највећа сметња. Деца би непрестано, изузимајући неколико дана (о разним Феријамај у години, била под наставничком смотром; она би се т. р. узаживела, у поштењу, искрености, трудољубљу и т. д. тј. те врлине вршили

би тако рећи механички, — прешле би им у крв и месо. И кад доцније ти младићи изађу из школе, ако не све — под утицајем светске кварежи — а оно бар пола, остало би им од помену-

тих врлина. |

Овакве в. осн. шк. — ратарнице — имаће јаког утицаја и на унапређење наше пољопривреде, а то је ми најдивнија и најкориснија страна ових школа. Кад би се в. основ. школе оставиле у овом стању, не би се просто могле остварити ни за 50 год., па и кад би се оствариле не би скоро имале никаког утицаја на унапређење наше пољопривреде. Поступи ли се овако, да се в. осн. шк. претворе у ратарнице, резултат ће се показати после 9." 6. код. Бише осн. шк. кад би се растуриле по селима, не би пре свега могле имати онолико земље, алата, стоке и т. д. што могу имати овако груписане по срезовима; а без ових наведених срестава, оне би остале илузорне за народну привреду; носиле би карактер играчке а не озбиљности. У осталом од правих основ. в. шк. то се не може ни захтевати.

При овим среск. в. оси, шк. или ратарницама мора бити, као што сам споменуо, један комад од 5 — 6 хект. земље; на томе комаду радило би се потпуно каои код сељака: орало би се, сејало, прашило, огртало, косило, питнало, сирило и т. д. Дакле овде практика не би била сиграчка, као што је случај код садањих в. оси. шк. — на пр. мало у башти плевити, чепркати, посејати и т.д. па хајд у школу где се даље развија теорија — не; овде би се на овоме великом комаду озбиљно, истински практиковало, истински спремало за живот. А то и вреди, од тога би и било вајде. Производи ђачки били би само њихови, пошто би их они производили, а то што би остало непотрошено за храну и одело на ђаке, давало бп се ђачким родитељима или срезу у отплату наставних алата. Ферије ови ђаци не би могли имати због пољских усева.

Утицај овакове школе на околину био би изванредан. Сваки сељак, ма из кога села, имао би прилику, нпр. кад доведе дете у школу или иначе кад дође у варошицу, да види опитно поље. Сем тога сваки би за ову новину чуо, и сељак ма колико био конзервативан према свакој новини, морао би увидети да је боље овако, како се на опитном пољу ради, него како он зна и ради. И ученици, који би свршили ову школу, кад се буду вратили својим кућама, имаће јаког утицаја на околину. Њима би држава ваљала да

«Учитељ» 8