Učitelj

102

натуче наочаре на нос, па онда, кројии шије. а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а „први“ ђак стоји код табле па их опомиње на тишину. А кад учитељ сврши један рукав од гуњчета или салпије ногавицу од чакшира, он се онда мало накашље, извади иза појаса написан тевтер од својих ученика и прозове онога, кога је намислио — ....-. Читај ти, Дамњане, нешто из Часловца! — Д. прочита неколико редака ; добро, вели учитељ, иди на место а сутра да ми донесеш једну торбицу кромпира, богме синко одавно ми ниси ништа донео. После прозове другог, трећег и т. д. и свакоме по нешто наручи.«“

Ето, какве беху школе, какви програми а какви учитељи.

Први постанак школа и то овакав какав је био, требао је да има некога надзора, и на надзор онд. школа још онда је обраћена озбиљна пажња, и акосе није изобиловало спремним снагама за тај посао, опет од онога што је имало пазило се јако на избор, иу том првом времену постављати су главни надзорници школа, који по своме малом броју, а и по реткоћи школа мораху само крајем год. обилавити школе и оценити: труд, рад и успех. Од 1836. год. до 1857. год. мењало се неколико начина, неколико назива тих надзорника школа, и надзор је како кад уредно, а некад и прекидом вршен. 1849. год. излази највише решење, којим се препоручује да народ подиже школе и децу даје у школу; а 1850 г. излази: „Расположење предмета, који се у осн. училилитима предају по разредима и. полгодијама.“ На Т год. после тога (1857. излази „Устроеније осн. кола у књажеству Србији“, по коме је надзор осн. школа усредсређен у попечитељству просвештенија, који се има вршити крајем шк. год. преко 4 секретара истога попечитељства. Ондашње равне и недовољне спреме учитеља проузроковале су обилажење школа, те је тим начином постала ревизија основних школа.

Ревизија се продужавала, ревизори су ишли из школе у школу негде с коња и не силазећи, а негде богме и по један дан гостујући и позивајући учитеље из хрђавијих места да донесу протоколе да им потпишу, као да су им школу прегледали и ревизију извршили, они иђаху не да упуте и поуче, не да виде рад и методу, не да виде каквим«је путем учитељ дошао до постигнутог успеха, не да виде трајност успеха, но просто да оцене пред њих изнети, ма и удешени успех, и да по томе рекну ти си добар, а другоме ти си хрђав.

Из овога се види да је ревизија од првог почетка ударила странпутицом, место да ревизори поуче неспремне учитеље, они долазе на крају године да рекну ово ти ваља, а ово не ваља, не доказујући за што ово ваља а ово неваља,и не упућујући учитеља.