Učitelj

108

седи свој час, говори свој предмет, не обзвирући се да ли га пазе и да ли га равумевају ђаци. Другог часа прозива, и зна ли бележи му 5, не зна ли бележи му 1 сасвим Флегматично, не водећи рачуна за што овај не зна, не водећи рачуна да ли је он уредан, чист, тачан и да ли има својих потреба. Такав ревизор нађе у јед-

ној обн. школи 5 — 8 процената слабих ђака и он одма тога учитеља хрђаво цени, а баш тај ревизор у својој средњој школи из свога јединога предмета има по 20 — 30 процената слабих ђака,

па нити он сам за себе вели да је слаб наставник, нити му то вели његов претпостављени.

Такав неувиђавни, неспремни или боље рећи охоли ревизор не користи својом ревизијом ништа, а убија учитеља и морално и материјално, понизи га назвав га незналицом, лењштином и нерадником и оцени га хрђавом оценом, којом му је спречио ону малу материјалну награду; тако, без узрока пониженн и оштећени учитељ не ће постати још бољи радник, него напротив, добија уверење да му се свакојаки људи шаљу да га понижавају, да га убијају, он постаје безвољан за посао кога. се примио.

Да ли је ревизија данашња правилна, да ли вршиоци њени имају неког мерила, за оцену рада или успеха нека докаже овај пример. Једне године долази ревизор у један округ, обиђс школе, нађе свуда добро и повољно, оцени све добро, хвали школу, хвали наставнике и њин рад; друге године ти исти наставници радили под истим околностима, са истом, ако не још већом, вољом, долази други ревизор, коме је ваљда душа црна, па му је и све црно, он све осуђује, он вели да школа иде у назадак, да су учитељи нерадници и т.д. а таквих примера има довољно, или боље рећи, то се тако понавља непрестано. Па зар то није јасан доказ да је ова ревизија ништавна, да је ова оваква ревизија сама багатела, која сама себе багателише.

Овоме треба лека тражити. Већи број вредних учитеља дошао је до таквог закључка, да многим ревизорима треба затворити врата. и не пуштати их у школу.

Кадосно је да се овако што мора констатовати, али Факт је да је тако. Буд је ова оваква ревизија сама по себи ништавило, која не упућује лоше и неспремније раднике, туд је још она камен спотицања, од ње зависи напредак и будућност утруђених радника и њихових породица.

Редак је човек, који не признаје да су учитељи „трудбеници, свак признаје да они имају много рада и муке са народним подмладком, а опет нема ни једне класе људи, који су толикоји тако строгој и несавесној контроли подвргнути, као што су учитељи.