Učitelj

207

смотримо ли ово тачније, приметићемо, да и прва и тређа врста долазе несвесно, обе полазе од предмета или представа, па ове изазивају пажљивост, међу тим вољна пажљивост полази од наше воље, коју ми управљамо на извесан предмет. Прва врста пажљивости зове се и примитивна. За наставу пак имају већу вредност вољна и присвојна пажљивост. Вољна пажња је неки духовни запт, који дет: не воли, јер се њему више допада шарена промена појава. Та се пажња тече полако, али је за духовно усавршавање веома потребна, и њено је учвршћивање главни задатак школске дисциплине. Присвојна па кљивост служи већ стеченим сродним представама, које новима много помажу да уђу у свест. Такве старије представе зову се помоћнице. У колико више има помоћница, у толико лакше иде присвајање нове материје, у толико нам је интересантнији и сам предмет. За то је ученим људима много што шта интересантно, према чему су неучени равнодушни. Са примањем наставе расте и многостручност интереса. Знамо из искуства, да на пажљиве ученине, не утиче много музика, која се за време предавања чује с поља. Из овога видимо, да је наша свест у стању, да у једно време само једну представу јасно схвати; више пак једновремених или у брзом току датих нам представа, побркају се и ова појава зове се ускост свести. Тако се н. пр. никад не може у исто време нешто и јасно видети и добро чути.

Вољна пажљивост. — Невољна пажљивост, примитивна или чулна., присвојна или аперцептивна. |

Нега пазељивости.

1). Невољна, примитивна пажљивост захтева јак утисак, н. пр, удар о сто, изненадно ћутање, гласно, оштро артикуларно говорење, очигледно, живо представљање. За ово није потребно сувишно напрезање гласа, као што чине учитељи који имају обичај јако говорити због непажљивих ученика. Ако се хоће један предмет да покаже, он мора бити довољно велики да би утисак био снажнији.

2. Ваља ићи полако напред, не давати сувише новога, да се неби утисци избрисали. Целину ваља делити на одсеке. :

9). Џредмет, који има да се схвати, треба по могућству изолирати да не би наступила ускост свести. Отуда ова правила: Не много па један пут; више једно за другим, него једно поред друг0га. Али и при једном истом предмету ваља уклонити све, што му може одмагати. Често је непажљивости и сам учитељ крив, одвраћањем пажње на друге ствари.