Učitelj

220

жењу, пошто се ова способност развила код њега веома снажно ; али за тим почне изучавати Физику, а најпосле и ФилосоФију, јерга је развијена моћ испитивања гонила да изучава ствари и људе.

Ако обратимо довољно пажње онда ћемо приметити овакву постепеност код свију најзнатнијих људи. Најпре се појављује уобра– жење, које се изражава у појетским производима или математичким комбинацијама. Млади Де-Кандол најпре је писао стихове, па после састављао биљну систему. То исто је радио ин Ампер, код којега су стихови и математичка испитивања били претходници великим Физичким проналасцима и Философским радовима. Кад је Жан Жак Русо дошао у Париз, донео је са собом само песме и математичке списе, на основу којих је он мислио да измени музичку вештину. Оваквих је примера тако много, да се они налазе готово у свакој биографији знатније личности. ;

На против, веома је мало таквих људи, који остављају експе- · рименталне науке или Философска испитивања па предузму занимати се поезијом или чистом математиком. Изузев неколико младих људи, које су родитељи приморали да се лате занимања које не одговара њиховој умној организацији, — других не можемо ни наћи. Може бити, даће нам неко показати чувеног аутора: „Раше У'тетје“, који је најпре писао: ,дез Ебпдез еђ дег Еагтошез де ја пабиге“ но сумњати је, дали је Бернарден де-Сен-Пјер озбиљно био заузет географијом и инжињерским наукама. Доста је, да само обратимо пажњу на његове чудне теорије о облику наше земље и о узроцима плиме и осеке на морима.

Многа лица, која су се одликовала, најпре у наукама, које потребују довољно уображења, доцније су разрађивали разне гране наука. Сетимо се само Леонарда де Винчи, Михаила Анџела, Албелтра Дирера и Рубенса; ови велики уметници нису се занимали искључиво вајарством; они су обрађивали и појезију, математику, музику, архитектуру, оптику и друге науке. Алберт Дирер и Леонард били су најбољи геометричари својега времена. Тек у најновије доба, почеше тврдити да у математичара није развијено уображење.

Што се тиче лица, која се искључиво занимају поезијом, математиком или лепим вештинама, за њих можемо рећи, да им се способности промењују према годинама, и ове су промене увек сталне. Тако н. пр. математичар почиње своја испитивања најпре са чистом математиком ; за тим прелази на усавршавање метода, а најпосле метафизички испитује и саме те методе. ( почетка се он смело користи оруђем рачунања); за тим проба, оштрицу тога оруђа, и најпосле усавршава исто. Изгледа, да природни ток ствари није та-