Učitelj

225

на групе велики број љули по томе у колико њихов ум одступа од нормалног стања, но и овде смо извели такав закључак као и код закона случајних узрока.

У осталом ова одступања могуће је одређивати само односно; то, што је за једнога, одступање за другога је умерено стање; умна снага темељи се на оним истим законима на којима и телесна.

И тако закон случајних узрока. постоји и за умне особине као за Физичке. Свака личност представља веће или мање одступање од средњег стања, и сва ова одступања, узета у целом, потчињена, су закону узрочности, који се примењује на свако створење. Пам код свакога човека, кад се посебице испитује, налазимо неједнаки стецен умног развића; — но ова одсупања незнатна су и нилазе се под утицајем закона случајних узрока, коме су они тако исто потчињени.

Што се тиче крајњих граница лобијања знања постоји и ту разлика, на коју ваља обратити особиту пажњу. Између деце, која се рађају, има такве која су са недостатком умних особина, и с тога су осуђена да остану идиоте, — а има итакве деце, која имају и сувише клица за развиће умних особина и код њих ће умне особине одржати превагу над Физичким; ова последња деца умреће пре времена, у раном узрасту, а она прва живеће и ако јадно,

Ако сад погледамо на човека у течају целога његовог живота, ми ћемо приметити то исто. Његове умне особине неки пут јако одступају од обичних граница, ито час на положну час на одречну страну, али је примећено и то, да одступања на одречну страну не дају особите важне последице, док, међу тим, одступања на положну страну производе запалење мозга, умно растројество а по некад и саму смрт. И тако, антагонизам, који се јавља између животне и умне снате кад се поруши њихова хармонија, — није увек једнок. У одречним одступањима ум не убија тело, као што се то свагда, дешава у положним одступањима.

с РУСКОГ

Мих. М, Ст.

« УЧИТЕЉ» 18