Učitelj

221

(како ми је сам ревизор летос казао), а не људи одани и проникнути тим радом: Сама народна умотворина вели: „сваки је мајстор своје радње,“ што тако и јест.

Узмимо само пример из обичног живота.

Један човек учи да кује, и научио је се том раду, па је и остао мајстор; други, ма какви да је мајстор код заната, опет за то, занат ковачки не може знати. Тако исто столар зна своју радњу и њу усавршава, кројач своју, професор своју, учитељ своју итд. Сад што неки човек више ради свој посао, тим га све више усавршава.

Ретко има људи даровитих, који могу више радњи знати. Па кад је све то: тако, онда и наши ревизори, који су професори појединих предмета, не могу знати учитељски посао који се састоји из разних предмета и који се у многоме разликује од њиног. Усљед тога, што не могу знати наш посао, онда не могу га тим пре ни оценити, него се све више погрешке јављају на испитима, које су неки учитељи већ почели износити на јавност. А близу је памети, да се морају погрешке чинити, кад је за ревизора, на пример, постављен професор математике. Он зна само ту 'једну математичку групу, а из осталих овде-онде ако по нешто површно зна. Учитељ, може с таквима, како год он хоће, што но наши кажу, може га: уЖбедног преко воде превести“. А ево како: ђак на испиту анализирајући из читанке речи, каже за реч »мој“ да је то заменица показна, и ревизор то одобри. Или за исту ту заменицу ђак каже, да у множини има „наше, која се погрешка код већипе учитеља појављује; или се каже за реч „свој“ да, је то лична заменица сваког лица. или за реч упечење« кажу да је то глагол. Или се дифиниција глаголска чује овако: „глаголи су речи, које показују радњу“. ит. д итд.

Све ове погрешке ревизор потврди и одобри. А мора одобрити, јер му није предмет СОрп. језик. Многи ће се у овоме посумњати, помисливши само на то, да сваки мора знати матерњи језик. То јест, али ако зна да говори, не зна правила, која у језику владају. ]

Узмимо даље Земљопис. Ово је предмет сам по себи лак, али често пута из навике у том предмету, чине се неке омање погрешке. Н. пр. ђак говорећи о клими у Црној-Гори, каже да је клима сасвим оштра, док тамо је клима оштра негде, а негде блажа. Даље, један ђак говорећи из Земљописа о рудама, каже, да се испод Крупња вади жива, а ревизор, да би га поправио, напомиње, да се вади ;Антимонит“, из кога се добија олово.

18%