Učitelj

211

виши ступањ моралности, исто тако, као што би највиши ступањ моралне пропасти било, кад би ко чинио зло само за то, што је то зло. У општем заједничком саобраћају ретко кад извиру људска дела из најплеменитијих или најгорих узрока. Но учитељ, навађајућ децу на моралност, треба да зна узроке, који човека на то или оно дело упуђују.

[. Најјачи узрок да мали и одрасли човек нешто ради, јесте, осим природног нагона, телесна пријатност при томе. О тога је и сама природа оне човечије радње, без којих нема живота, скопчала са пријатностима. Човек једе, пије, спава, јер му то прија; циљ, да се тим одржава живот, има ваљда само мудар човек на уму. Но кад би напротив јело и пиће изазивало гнушање, непријатност, онда би сем међу мудрим људима нашло врло мало таквих, који би хтели да тим одржавају себи живот.

Као што телесна пријатност упућује човека и на зла дела, тако опет непријатно осећање, бол, не само од злога, већ и од доброга дела човека одвраћа. С тога васпитач, хтејућ слабу вољу приволети на добро и одвратити је од злога, премишља, како ће Зла дела учинити непријатна а добра дела пријатнија. Кад на пр. није дете умерено у јелу и то шкоди његовом здрављу, не спрема му матер тако лепих јела, (тврдог хлеба не поједе се тако много као меког); ако дете нема вољу за учењем, настојава учитељ, да му учење буде пријатније. Амо спада такође, кад пружимо детету слаткиш за добро дело, при ком се морало потрудити, и кад осети батине (што наравно не спада у школско васпитавање) за пријатно зло дело, ако га друкчије од тога не можемо да одвратимо. Кад би ко к доброме делу, које захтева труда, на пр. к учењу, терао са батином, то би значило непријатну ствар чинити још већма непријатном. Тучењем се може дете натерати да учи, но вољу за учење тиме у њему не ћемо пробудити.

Васпитавањем треба човек да се учи пријатности живота ако сметају вишим циљима, — избегавати, а болова се не плашити. Чега на пр. мора се одрећи војник, идућ бранити домовину и како често мора ићи тамо, где га чекају ђулади из непријатељских топова !

С тога не би добро било, кад бисмо само помоћу телесних пријатности навађали децу на добро, а са боловима, их плашили.

П. Јаки узрок да човек неко дело изврши, или од њега одустане, јесте надање да тим може постићи материјалне користи, или опет страх да тим може имати штету.

На том се узроку оснива, да човек обрађује земљу, ради занате, тргује; даље да сиромашнији имућнијима чине услуге. На