Učitelj

263

– Па инак педагогија не чини разлику између васпитавања, у селу и васпитавања у вароши. Па ипак хоћемо ми да п у варошима васпитамо потпуне људе. Наша настава при свем том претпоставља она посматрања, која, природа, даје. Треба само прелистати «читанчице» намењене за прве разреде, и упоредити за наставу у певању одређене збирке песама; све вам оне говоре и певају о шуми и пољу, о бреговима и долинама, о тичијој песми и цветном мирису. ојагњету на паши и рибици у барици, о лукавој лисици и сиротом зечићу. о златали вечерњему сунцу и ноћном звезданом сјају, % ни бриге им није зато: дали је дете од свију ових природних објеката и појава У опште што видело својим очима. Хиљаде хиљада деце одвојени су од живота о природом и у природи, као што су то показала, на изненађујући начин статистичка пописивања, пре некога времена, извршена у берлинским школама, по којима је само један незнатан проценат по једном видео правог зеца како скаче, поље у цветању, шеву како се у зраку подиже и томе подобне предмете. Ја још нигде читао нисам да је како би требало подвргнуто испитивању : какав је то психолошки процес, који се свршава у души детињој кад оно чита или слуша о именованим предметима из природе, а није их никад видело. Ми сигурно премећемо овде мртав материјал и говоримо деци страним језиком, кад им говоримо о природним предметима, о којима претпостављамо да су деци знани и обични. Животиње и биљке далеких предела зона) доста пута су им познатије, пошто их виђају у 300лошким или ботан. «баштама», но оно, што им природа њиховог сопственог завичаја даје.

Истина и школа је у овој наставни план унела «0чигледну наставу» и негује ју журно, али већи име њено наговешћује, да се оно не поклапа са стварју, коју би ми под тим именом хтели да замишљамо. Па и та, ,очигледна настава» не може да олакша поменуто зло стање, једва те овда онда пропусти по који поглед кроз решетком