Učitelj

519

Г. Јова потпуно је у праву што вели да им остајс мало времена за потпуну и савесну оцену наставника. Из тога следствено излази, да треба повећати број надзорника, док се садања ревизија не замени бољом. Ово се мора учинити не само због тога, него још и с тога, што сваке године има све више школа и наставника.

По све умесно је и оно, што г. Јова предлаже, да се школска година заврши испитом. Равлоге за то он је навоо ове: испитом је оцењен рад који је дотле урађен, од испита Фактички ђаци не уче ништа ново, већ старо понављају; после испита не долазе. уредно у школу; и, мес. Јуни је за рад нашег народа (сељака) врло важан, те су тада деца од велике потребе, а они млади, готово у залуд. иду у школу. Ово је довољно разлога наведено, да се увиди коректност овог предлога.

Да не би они наставници, којима је испит почетком Јуна, или крајем Маја, добили два и по мес. одмора, он предлаже: или да се идућа нова школ. година почиње оног дана мес. Августа ког је: Јуна држат испит у њој, или да се ревизија почиње обрнутим путем, где је прошле године почета, ту ове год. да се сврши; и обратно.

По мом мишљењу, оно прво биће боље, јер ће премештајима више наставника моћи неколико пута узастопце доћи најпре или најпосле, а то не би било право.

На послетку, г. Јова исказује мишљење, да ће се по већим варошима, где има више од 10 наставника, за управитаља. постављати нарочито лице, које неће имати свој разред. То би лице било. прост (2!) учитељ, без свога разреда, с платом учитељском, а без додатка на управитељство. Ово, вели, мора бити, јер је немогуће да једин учитељ отправља обе своје дужности с успехом тачно и онако, како оне захтевају.

Ово је истина, и кад би се таким управитељима ставило у дужност да у раду невеште наставнике делом упућују на добар метод, онда бито требало још и с тога усвојити. Али ова измена утиче повољно на рад у варошким школама, где наставници имају по један разред и повише другова, од којих се могу — ако хоће — да поуче; а шта ћемо оним грешницима и грешницама по селима, који су, сем ових, лишени и других благодети, којима је с тога и нужнија помоћ, кад се налазе у далеко неповољнијим приликама за рад, па и за живот! Ко ће њих да поучи 2! Г. Јова кад се сетио онога, требао је да се сети и овога. Ово тим пре, што ових наставника има више. Њима се може помоћи, поред оста-

чета», који је — уз гред будн речено — и г. Јова неколико год. уређивао. «Босиљак» према «Загоркињи« !!