Učitelj

385

сведочи своју науку, па погинуо а после умем се и лечити. У осталом, камењарка не може бити овде, у равни, испод дрва. А ни шаран се туда не бави. —

Сам се себи насмејах — ал не слатко.

У том баш беше дошао чича Алекса, и стаде да запиткује, где је. |

— Господине! — зовнуше ме опет.

— Не дирајте је; ето мене! — одговорих. Чисто ми се учини, да ме овај свој одговор ослободи.

Изађох.

Деца ме дочекаше радосно, и устрешташе од нестрпљења.

— Идите, донесте ми један прут од мапе, ал који је најтањи! — заповедих. у

У том дође и учитељ Гиле. Изашао с часа, да види, шта то вичу деца на пољу.

Рекох, да разбаце дрва.

Донеше ми прутић.

"Џарнусмо под дрва..... она се појави. Велика. Загледах је добро. Напрегох све сећање на Шрајберове слике из Учитељске Школе 3) и учини ми се, да је обична водена змија. Ја се окуражим, па је потерах прутићем. Истерах је из дрва. Кад стаде да мили по чистини, ја је шинух олако два три пута; она застаде, па поче само да се канчела у месту. Ја приђох поуздано, и притиснух је прутом. Брзо и грчевито, скоро без при свести шта радим, шчепам је с два прста за врат, баш до главе, Кад је већ добро уватих и подигох од земље, сав уздрктах од узбуђења и страха, као кад се човек згрози.

Деца дануше душом. Дотле је била завладала мртва тишина,

Ја је сад приватих према репу и левом руком, и показах је свима, а глас ми дркће. Свога ме обузе ватра, и проби ме зној по челу.

Учитељ Гиле ме замоли, те је однех у [Г р. и показах је његовој деци. То сам после учинио и у П р. Већ се тад бех ослободио, те сам јој метао прст пред уста, да га довати језиком, којим је често палацала, те да уверим децу, да то није жалац, ида

3). Колика је то штета, и колика брука, за Учитељску Школу, што нема (бар пре није било) ни у шпиритусу, ни испуњену чак ни обичну водену змију, но се и ту помаже сликама. Сећам 'се, да има нека два три костура змиска — али у шпиритусу нема ни једне једине. Ово је наша општа погрешка, што се и по средњим па и по стручним школама свак бакће са «науком> и системом, а на ашвот нико и не помишља. Треба се само сетити, како сенаучно — као на универзитету — предаје у гимназији српски језик.

«УЧИТЕЉ» 29