Učitelj

450

и цветну. овако. разнолику снојом садржином по свакога члана њенога.

Наш се будући ученик, дакле, јавио у својој кући на свет. — Па шта даље2.. По определењу његовога Божанско-човечанскога бића, оно је дужно: да се почиње од првога тренутка свога, спремати за таквога, и ради тога: кућа му постаје прва школа а родитељи први учитељи његови.

Првом школом дакле, назвасмо кућу, те се и родитељска брига, и старање које је ради тога подељено на двоје: мајку и оца; на. зива кућевним или домаћим васпитањем.

Прве дакле путевође нашега будућега ученика јесу: Матим Отац. Мајку помињемо прво зато, — што је она већи део овога васпитања примила на себе, још од првога дана ученикоовга бића.

Две су школе на путу, кроз које мора да прође наш ученик, те да ступи на јавну позорницу друштвенога живота. Прошавши наш ученик кроз те две школе, улази у трећу велику школу, школу светску. У овој се школи на ученика обраћа читава поворка горких и медених искустава, које укупним резултатом својим — у колико се слажу са осталима утисцима из детињства — чине, те живот нашег ученика постаје срећан, или несрећан. Прва је дакле школа материна или школа домаћега васпитања: кућа. У кући, рекох мало раније, зачиње се све, што је пужно, да ученик наш. понесе собом, кад дође време, да уђе у ред људи. На овом месту, зачиње се у ученику развијати и ова страна његова. за коју велим, да код наших ученика у многоме оскудева. Оскудица морална у наших ученика, толико се у најновије време примећује, да је за- | иста прва брига еваког пријатеља наставе, да се побрине за начин, | како да се ова рђава страна наших ученика побољша.

Из прве материне школе, васпитан на начин, како су они умели и знали, долази ученик наш нама у основну школу, коју по околностима можемо назвати и стручну. У ову, дакле, школу долави маса ученика нама да их приведемо истини и да им допунимо_ оно, што не стигоше да у домаћој школи доврше. Па колике огромне неједнакости међу ученицима 2!..... Једни нам очито казују да на њих прва школа ипрви учитељи нису ни најмање повољно упливисаљи, те је васпитање њихово у опште достојно сажаљења и осуде.... Други нам на жалост показују да домаћега васпитања, каквота треба не само да вије било, већ је било тако изнакарађеног и изопаченог да су нам све мере познате биле без икаквог повољ= ног утицаја... Трећи нам казују, да је код њих васпитања било, али да није подједнаког... Педесет њих васпитано на педесет разних начина !! Незгоде наставникове у овој прилици очите су, те