Učitelj

413

познато. За Пеихологију што је познато, то су чињенице свести. Чињеницом је првобитно срака наука означена, а тако исто и Психологија; њена чињеница је сама свест.

Пеихологија, чије образовање почива на, потребама нарочитих наука, јесте у свом почетку емпириска наука о чињеницама свести, које она схвата, одређује и сакупља. Јер чињенице могу свуда само помоћу унутрашња и спољашња опажања да се сазнаду. Форма сазнања одговара садржају. Наука о чињеницама је дакле емпириска наука.

У томе смислу речи, употребљујемо ми реч: психолошки место емпириски, п стављамо Психологију на супротну страну према Логици, Метафизици пи Етици. Са свима деловима Филозофије, а и њом самом, Психологија сачињава једну противност. Песихолошко као емпприско стоји у супротности према логичком, метафизичком и етич' ком. По томе Логика, Метафизика и Етика и нису пикакви делови психологије ; оне увек прелазе, надмашују психолошко или емпириско становиште, пошто и немају да се баве само чињеницама и њиховим открићем, него и са њиховим расуђивањима. И према, томе, у почетку свом, Психологија изгледа, као да стоји ван филозофије.

Чињеница свести има у свима наукама и у свима деловима филозофије; али она или њен зборник, откриће и тачније опредељење у Психологији чини темељ, на који се може подићи једна зграда, ако се ту находи архитекта, који већ има план, а уједно има и снаге исту да изведе; а Фундаменат сам за се не даје ништа готовог...

() свима чињеницама, које се у току времена и у простору догоде, сазнајемо ми само помоћу искуства. Емпирија је скуп чињеница, али нпкаква наука, у колико се под науком разуме скуп знања и појмова. Хоће ли да је наука, то онда мора да дође уз појединости (које нам искуство даје) и нешто опште. Свака је чињеница нешто сингуларно а пе опште. А општих чињеница и нема, већ само појединих, јер ништа сене дешава у опште него све само у појединостима. Истина је — признајемо — да једна чињеница. може имати у себи опште значење, али опа сама, јесте нешто сингуларно, једно. Даље и ово: свака, је чињеница један основ сазнања, али никако и основи равјашњивости. Хоће ли се, да постане паука, то је нужно да се чињеницама, које пам лиферује искуство, у мислима придода узрок, циљ и основа разјашњивости, одакле се може сазнати зашто се нешто догодило онако како се догодило. И тако је наука могућа како по својој Форми тако истои по садржини својој, само помоћу укупности и неопходпости ; а то се не може сазнати посматрањем, већ мишљењем.