Učitelj

489

Онде пак, где се говори о жељезници да пролази кроз београдски округ, г. писац. још додаје и ово: „Она полази од Београда и иде најаре долином Топчидерске реке, затим Рилањским и Раљским тамницима, прелази у долину Великога Луга, коју не оставља до смедеревског округа.“ И ово никако није било нужно да улази у „Земљопис за ИП! разред осн. школа.“ То је све обележено на карти и тамо се може наћи. !)

Даље, говорећи »0 Београду“, г. писац је утрошио три пуна ситним словима штампана листа, описујући београдске улице. Тако, на стр. 5, каже: уСамим слеменом ове греде простире се најглавнији део вароши. Тамо је улица Краља Милана и на њу настав. љена улица Кнеза Михајила, која завршетком својим попреко удара, у Дубровачку улицу. Ове су улице најлепши део Београда. Остало од вароши шири се по падинама поменуте греде, на једну страну арема реци Сави, и на другу према Дунаву. Са ових река. гледајући, Београд тако дивотно изгледа као ретко која друга варош“. Ту се још набраја и „железничка станица“, „жаолезнички мост», и даље каже: „Горњи јеград растављен од вароши калимегданским парком, у који, преко лета, Београђани врве у шетњу, и са кога је дивотан поглед на све стране.

По нашем скромном мишљењу, ово су само сувишна набрајања и излишна описавања, која никако нису требала да улазе у „демљопис за 111 разред осн. школа“, и која би се могла сасвим да изоставе 6с3 штете по „Земљопис“, јер ова излишна описивања и набрајања само ће збуњивати децу и одвлачити њихову пажњу од важнијих ствари, које треба запамтити.

Говорећи „о школама« у београдском округу, ту се, још каже на стр. 7, » И основних школа има велики број, како мушких тако и женских“. Држимо да би боље било да је казао колико свега има тих школа у кратко, а не овако неодређено.

Говорећи „о Топчидеру,“ г. писац даље каже: „Он лежи у долини, на истоименој (боље бп било казати Топчидерској реци, окружен шумовитим бреговима са свих страна осим са северне. Украшен је лепим хладовитим шеталиштима, цветпим градинама. и водоскоцима, па с тога преко лета Београђани и иду тамо често у проходњу».

Сад неко размисле читаоци колико ће се морати мучити ученици док, оваким стилом написан, овај излишти опис, науче и запамте; а какву тек муку морају имати наставници у неподељеној

т), На карти је обележено много што — шта, па се ипак бележи и у Зем-

љоп псу. Уред.