Učitelj

1

а има врло несмишљених задатака.“ ' Г. Јов. Миодраговић, у своме извештају вели: „Рачун, при свима упуствима, још млого лута. | 00 = == ===. "Веома-мало наставника. умео да обради шрви ступањ рачунања: да пре свакога рачунања упознају децу с појединим количинама, да им даду јасне представе о њима, па онда да их комбинишу, састављају и растављају и рачунају с њима.» 2 Г. Мих. Банић, у своме извештају вели: „комбинованих задатака — дакле задатака који јако развијају и ојачавају моћ мишљења и памћења — било је само у две-три школе; — = =7“ 5

Наведени су цитати довољан доказ о вредности комбинованог рачунања, па држим, да је излишно да и даље што о овоме кажем. Само на крају свега нека ми буде дозвољено да напоменем: да је: и у интересу саме наставе нужно да и ову ману поправимо.

1888. год. Свет. Вучовић, учитељ.

ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ЗЕМИЉБОПИСА ЗА М1 РАЗ, УДЕШЕНО КАО ПРЕЛАЗ, СА ПРИРОДЕ НА МАЦУ

———

Друговима на истоме послу, познато је, како ученици тешко запамте стране света на мапи, и како се из тога узрока тешко оријентују на истој. Поглавити узрок — држимо — лежи у томе што при прелазу нема потребне поступности и везе између изучавања са природе и изучавања с мапе. Да је тако, лако је се уверити, треба само рећи ученику да покаже руком на ону страну, на којој се налави река, планина, варошит.д. о којој говори, па ћемо видети како иде тешко. Отуда напослетку излази, да «ми не изу: чавамо месност (терен) но мапу.» (Разуме се... Ур.)

Из следећег предавања види се, какав би --- по нашем мишљењу — прелаз требао да буде. 5

Пазите! — Како се зове она страна на којој нам се рађа сунцед — Ти! — Зово се источна. Коју још страну знате Ти! Ти! Ти! Како се зову, те четири стране света 7 Кажи ти! Зову се главне. — (Ваља тражити одговоре у потпуним реченицама.) — Да

1 Просв. Гласник од ове год. св, 15. и 16. стр. 569. 2 Просв., Гласник од ове год. св. 17. и 18. стр. 622.

3 Поменути Гласник стр. 658.