Učitelj

511

јих се указује на све захтеве дечије спреме да се одговори нужностима у потоњем животу цивилизованог друштва, и њима су дате само полазне тачке, у одређивању школског образовања, ма да све оно, што се треба, да обухвати појмом «нужности» није одређено са оном тачношћу, која нам је нарочито овде потребна. Па пи при свем том тиме је добијена у ошште критериа за приближно одређивање наставног рада и општег образовања. Оно, што ће ову прецизију појма да увелике допуни, те да послужи као мерило. према коме би сваки наставни луксуз требао да отпадне, поменућемо доцније на свом месту.

По што смо овим обележили укратко становиште према положају и задатку школе и одредили у опште мерпло ва њену наставну организацију, ми ћемо доцније у току расправљања истакнутог питања видети: да је ручни рад за мушку основ. школу са џедагогијског гледишта — илузија ; са политичко-економског — шимера; а из свег овог следоваће, да је са Философског стано-

вишта, — бесмислица. жЖ

О увађању «ручног рада» у основ. мушку школу поведена је реч код нас још 1886.) Та модерпа педагошка јерес грози нашој школи у толико пре што се код нас нико до сада не нађе, који би јој изашао на сусусрет. Вапијући немар! Међу тим проповедник те јереси не престаје: да се са прозелитским жаром бори за ту «спасоносну идеју.» И она може да продре; последице ће да повуче наша школа; платиће онај, ко није крив; а не апостол те проповеди. И само сам тога, ради принуђен да подигнем свој глас против те утопије. Овим се ограђујем, да ми неко не примети, као да имам врло рђав укус за дискусију, кад се упуштам у полемику о предмету кога заступа Срет. Аџић. По његовом

5) Срет. М. Аџић, Ручни рад у мушк. школи. Београд 1886. 38%