Učitelj

664

по молби; 5. Септембра 1887. постављен језа управитеља, 1. Маја 1889. год. дошао је на па плату од 1550 динара: а 14. Новембра 1889. умро је.

Сама, дакле, каријера казује да је покојников живот био мучан, а рад похвалан и да му је овај племенити но много тежак рад донео ону опаку ине излечиму бољку туберкулозу , која га је у најбољем и најзрелијем добу у 35 години живота свалила и у гроб однела.

Овај честити човек показивао је особиту синовљу љубав и према родитељима својим. Док му је отац жив био он га је поштовао снако, кео што доликује сваком правом сину да поштује оца свога, а по смрти очевој још је већу оданост родитељима осведочио, ато се види из овога : Отац је његов био добар и признат трговац. По смрти својој оставио је жену и 4 ситне депе, прилично имања алиип дуга толико, да је вредност имања мања од количине дуга. Имање би се сво распродало, а повериоци се не би могли подмирити. Но пок. Благоје, да би сачувао име и глас оца свога, а маћеху и ситну браћу од прошње, прими сав дуг очев на. себе и: одвајајући залогај по залогај ол своје чемерне плате, скоро је сав дуг исплатио, а остатак оставио својој деци да она исплате. Овако раде само они синови, који подпуно схвађају шта значи родитељ и које су дужности најпрече деци, да се достојно одуже томе имену.

Покојни Благоје био је нарави мирне али врло осетљив, у друштву искрен, шаљив и пријатан; у општини добар и угледан грађанин ; у породици веран члан ; а у школи врло добар наставник. На послу врло радан и неуморив за школским би столом, а пред својим ученицима, умро да га нису пријатељима, у кревет одвели.

Умро је 14. Нновем. после подне, а сахрањен је 15. истог уз велико саучешће сродника, пријатеља, и познаника, његових Оставио је после смрти, жену и петоро мушке а ситне деце.

Лака ти, Блажо, црна земља која те покрива, а вечан спомен међу друговима, пријатељима и осталим познаницима. твојим !

90). Нев. 1889. г., Београд. _ Шокојникови другови