Učitelj

МР Рај

111

џак својим идејама, онда је он наказа, чудовиште, које нити је животиња нити је човек, већ нешто од обадвога, и које не вреди да живи, јер се само пати и само умножава, патње па овом свету.

Карактер и образовање карактера. Карактер је стални начин воље и рада. Његов је знак унутарње слагање и доследност — консеквентост. Човек од карактера одликује се за сваки поједини случај онако, као што се на исти начин одлучивао за раније случајеве, дакле, има веку сталну одлуку, које се увек чврсто придржава. | Деца и младићи решавају се саветима тренутака и околине, примерима 'и наговарањем, и за то они и раде недоследно — неконсеквентно. Задатак је васпитавању, да васпитника упути неким тачним правцима и сталним начинима воље и рада, којих ће се васпитник у свом будућем животу чврсто придржавати. Е

Карактер човечији састоји се у томе, да он ради увек без колебања, са слободним и сталним самопредељењем по непроменљивим и јаким начелима. Према томе карактеру човечијем припада :

[. Стална начела, која су поникла из његовог уве“ рења ; и

2. Чврста воља и рад цо тим начелима.

Спољним принуђавањем, навиком, подражавањем, не постаје карактер, као што не постаје и попуштањем наклоности. (С тога веома мало људи долазе сами до. произвођења начела и до слободног самоопредељења, па, за то и има веома мало људи, који имају карактер у правом смислу.

Па ко производи та начела 7.

Разум. Ако разум служи простој себичности, онда су и та начела себична и карактер је рђав. Но, буде ли разум служио уму, онда су начела паметна и карактер је добар. Васпита ли васпитач свог васпитника, тако, да је он способан за умно сазнање п слободно само-