Učitelj

у

"и да би дуго живео.

144 -

оном што се зове здрав разум И још нешто. Читањем таквих чаролија дете се непрестано дражи и тиме поквари укус 3: читање. Оно после тога тражи да се непрестано и све јаче дражи, п с тога све што је обично њему изгледа суво, штуро и незанимљиво,

У свези је с овим и развијање сувишне сентаменталности код деце. Доиста је одвратно и нетриродно дете тврда срца, којег се ни чија невоља не може да косне, али за то је врло смешно и оно дете, којему живци толико ослабе, да се дере и онда, кад гледа како се пиле коље, или које не може прочитати пи две три врсте какге елегочније песме или приповетке, а да се не заплаче. А такву нервозност највише развијају сентименталне приче, којих број ваља у «Малој Србадији ограничити. Нарочито за наше српске прилике није желети такав разнежен нараштај, кад нас паше политичке приашке упућују да развијемо нараштај, које ће својом крвљу отку:љичати историјом стечена права српска.

У истом смислу а у другом правцу, често сувишно дражење живаца може у деце створити и једну пеизгладиву снаљу, — песимизам. Деца су по природи оптимисти, п она не воле сувише мрачни

поглед на живот. Ако се у листу често буде цртала несрећа, која

се. не може поправити, ако се буде често износила глад, невоља,

сиротиња“ којој нема излаза, онда ће се тим путем стварати најпре непријатно осећање, које читатеља притискује и мучи, а по том му. развија песимизам, који је у стању да доцније човеку поруши сву срећу његову. |

· Не само у дечијој књижевнос

а сваком се кораку неправилно развија моралност у деце. Морал у основи по-

ти, већ и у обичном васпитању

ност се непрестано веже за корист, те тиме га баш ни чудно тако попмање, кад се и у закону божијем овати оца и мајку за то да би био срећан и. Добро не треба чинити из користи. већ саџ за то је неправилно што се често читају !: Мос. користи, због којих

ништава. Није вели, да треба пошт

„мога добра ради, ралне сентенције и на њих увек надовезују

· то треба чинити. На тај се начин спремају деца резонери. му дрице,

који не чине обичне дечије глупости, који су благи. и добри, који

оу умиљати и према сваком предусретљиви, и то све из чисте ко-

ристи и себична рачуна. Тако васџитано дете развиће се у рђава, човека : постаће неискрен, рачунџија, себичњак, који но може амати љубави к добру, чим ту не нађе ллчне користи, и који због тога

неће бити способан ни за једно високо морално дело. Дечији лист "ваља да се чува таквог лажног морала; ваља дакле да приказује добро не изпосећи користи које отуд потичу, 4 и кад се што рђаво изнесе, да се не причају зле последице које су због тога насту-