Učitelj

183 У

групама центара. Он свакако допушта, да нервна сила може да се предаје влакнима од једних ћелијца другима на подобије преливања житкости из једног суда у други, само ако су ти судови скопчани цевчицама, једни за друге; у овом случају, он прибегава за помоћ оној поставци, којом се користио врло често при објашњавању разних психолошких појава. Тако Спенсер у својој Физиологији «смеха» тврди, да ако упечатак који дела на човека потребује од ма какве групе центара ослобођење повеће количине нервне силе, то та сила може да дође овим центрима од других суседних центара. Појамно је, ако би ми допустили могућност оваког рода предаје нервне силе од једних центара другима, то за многе појаве, које смо овде досад расматрали можемо да донесемо друкчија разјашњења. Али, оваково допуштање противуречило би неким истинама, физиологије. Бев сумње је, да покрет једне групе нервних ћелијца вуче за собом суседне групе, но ипак не изилази па овога, да треба мислити, да се нервна сила разлива при овоме по влакнима и ћелијцама као каква река, излазећи из каквог брега. Кад се покрет предаје од једне части нервне системе другој, то ово распростирање не. оснива се на правом предавању молекуларних покрета, вего на ослобођавању везаних сила. Утицај какав, пронзведен неким делом на суседне с њим делове, оснива се на ослобођењу сопствене потенцијалне енерђије ових

делова.

Л. Милановац. П. А. Јосимовић.