Učitelj

ОПЕТ О ШКОЛСКИМ ОДБОРИМА.

—=—

(0) школским одборима пибало се више пута у уУчитељу,/) и „Просветном Гласнику.» Ретко је који ревизор, по сеоским школама похвалио рад одборски. Неки су ревизори, у својим извешћима, казали да има у неким одборским записницима изречено по три до четири стотине динара казне, а није наплаћена ; неки су ревизори изнели да у неким местима, није држана одборска седница, више но једаред или дваред у години; а некн су изнели да се одбор врло мало стара о извршењу пнаредаба власти, односно купо-_ вања књига и других учила потребних за школу ита.

Законодавчева је намера била добра са установом школских одбора. Но, увидело се доцније да не иде као што се мислило. Пренагљеност нигди није успела. Простота не може повести школу напред. Говорећи о одборима школским — изузимљем одборе варошких школа. Шта се ради и како долази у седницу одборску % Долази се као од беде, те се одседи 1 сахат, па се при поласку само «закрсти.“

Како се набављају потребе ђацима, и остало што се наређује за школску књижницу % — Врло хрђаво.

Ово не може да види ревизор за два три сахата. Кад би. могао ревизор, код сваког наставника, провести по цео дан, па од њега затражио сва наређења министарства, за годину, шта је био одбор дужан набавити, тек би онда потпуно сазнао : да ли се врши, или не, све оно, што се од веће власти наређује. Кад се што захтева да одбор набави сав је одговор: «нема новаца,» Простота слабо Ферма потребе школске.

У одборима школским, учитељ предлаже и тужи; учитељ доставља ; учитељ чита и тумачи закон; учитељ тужи председника. и после му пише одговор, „ако је председник неписмен, а није му ту ћата, Но, учитељ, због овог свог великог посла у одбору, доводи себе у врло критичан положај. Сељаци највише криве учитеља. за казне родитеља ђачких. Више сам пута слушао да по неки одборник правда себе, а криви учитеља што је кажњен неко. Са каз-