Učitelj

908

су се, у примени на све најсложеније и најзаплетенијеврсте практичког делања, појавили изрази «наука и вештина.» Тако, говоримо о науци и вештини инжињерства, земљорадње, па шта више и политике. Овим називима, одговарају термини «теорија и практика,» где су називом «теорија» обухваћени они принципи и чаучне истине, на којима су засноване вештине.

Веома је важно, да се тачно појми место и значење научних принципа у односу према практичком раду. Пре. свега, вни не замењују емпиричке опште поставке. Оввбпоследње, као што је већ примећено, у почетку чине једино знање, које руководи вештину , и непрестано и. даље престављају важан део у теорији сваког практи"чког предмета. Једна само наука никада не би могла, научити људе како ће боље да обрађују земљу , да из земље добијају метале и друге индустријске операције дз врше. Задатак је научних принципа да попуне, 06. јасне, и где је нужно да исправе емпиричко знање. Њиховом помоћу поуке, извучене из практичког искуства, постају истинитије и тачније.

Али наука указује вештини јоти једну важнију услугу. Она у јакој мери раширује област практичких открића. Имајући научне принципе, ми из њих изводимо практи-. чке закључке, и на тај начин престижемо лагани ход. емпиричких открића. Тако, у хирургији новији начин лечења рана јесте резултал научних размишљања о особинама рана и о природном процесу њиховог зарашћивања. Без сумње, такви изводи морају бити проверени. мокуством пре, но што заузму стално место у системи. знања, која чине теорију извесног предмета. Тако ин у овом примеру, теорија практичког рада, састоји се из. два дбла: емпиричког и научног. Али у последњем при-. меру видимо и то, да наука не следује, већ претходи. искуству, и место да наука, допуни и објасни искуство, она сама допуњује се и проверава њиме.