Učitelj

315

времену обогати ум својих васпитаника са што више знања. Али ствар је извесна, да је у нашем времену мало наставника, који се једино на то ограничавају. Интелигентни наставници обично при самом процесу школске наставе старају се, да у исто време послуже цељима васпитања у правом смислу; на тај начин обраровање постаје, у неколико, срество за цељ, која се налави ван његових граница. Сада се обраћа већа пажња, само ако то дозвољава време и друге прилике, на развитак и усавршавање осећања и на образовање добрих моралних наклоности и навика. На тај начин, јасно појимање разних страна духовне људске природе и њихове узајмице од непосредне је користи по вештину васпитавања. Другим речима, целокупну психологију треба проучити, а не само овај или онај њен део, и тек онда се може доћи до истинитних начела васпитања.

Из онога, што је напред било речено о односу науке према вештини, следује да је корист, коју васпитач може извући из науке о духу, двојака. Прво, тачно познанство с духовним способностима, — овим материјалом, око кога васпитач послује, дајући му овакав или онакав облик — даје васпитачу у руке критеријум, пробни камен, помоћу кога може да испшта, у колико су правилни и здрави методи васпитања, што постоје, Друго, добивено на тај начин знање може му помоћи да смисли боље начине васпитавања, и да тако развитак те вештине покрене у напред. и

Без сумње можемо у погрешку пасти, ако сувише велику важност дамо изучавању науке о духу. Грешимо ако претпостављамо, да научно знање не само допуњује и исправља практичко или емпиричко знање, већ и да га потпуно излишним чини, да може да га замени. Ваља имати на уму да психологија, као наука, излаже само ошите особине духа, и да она само у општим цртама може да нас упозна са начинима, како се може упливисати на духовне способности. Она нити може да нас