Učitelj

384

долазе, одмах ћемо управити наш поглед на мними извор звука; ми нећемо окусити нити омирисати ни једног предмета, ако га најпре нисмо разгледали, а ако су прве две радње пехотично већ обављене, око ће накнадно _ испитивати; сваки местимични надражај живаца наше коже ради смо и гледањем да дознамо; од младости наше користимо се оком при такозваном мерењу од ока, да би проценили даљину и облике. Отуда недостаци натих очију утичу и на остала чула, те поузданост у оно, што смо рођеним очима видели, није никако оправдана ; јер ми видимо, т. ј. осеђамо утисак, што је кроз око дошао у наш мозак, онако, како су нам га приказали "недостаци ока, дакле мање или више друкче од оста„лих људи Једна од најгрубљих обмана, којима је изложен наш вид, потиче од преламања светлости, од боја. Светлост сунца. тога пра — извора свега видела на земљи, указује нам се при чистом ваздуху без боје, а у мутном "ваздуху — жута или црвена. Улазили супчана светлост · кроз узап отвор у мрачан простор и пролази ли затим кроз призму, на противном дувару указаће нам се та проста светлост разложеном у дузине боје, у три такозване "основне боје: црвену, жуту и плаву, међу којима су: "неранџаста, зелена и љубичаста, као и читав низ пруга разне врсте. То исто догађа се и кад сунчана светлост погоди површину разних предмета: она се и тада разложе у своје боје; али, према природи површине телесне, једног дела таласа или боја нестаје, они су неосет_љиви за наше око: отуда у наше очи долазе само остали таласи и ми их осећамо као боју дотичног предмета. Биљно лишће изгледа нам већином звлено, јер је светлост што на њега пада, разложивши ов у своје боје, изгубила, првене таласе, отуда видимо само жуте пи плаве заједно као зелене. Исто то лишће измењује с јесени своју површину, тако, да од сунчане светлости, што на „њега пада, нестаје плавих, или плавих и црвених таласа,