Učitelj

393

те се могу пренебрегнути. Али ако желимо постићи општије цељи, утицаји они не смеју се превидети. Истина брижљивим трудом моћи ће се донекле ублажпти, али никако савршено искоренити. Чим дакле желимо што тачније означити н. пр. даљину, ваља нам пре свега испитати основну меру („метар и др., и уверити се, има ли прописану дужину и у колико се ова мења, према топлотним променама. Основна. мера обично је обележена на брижљиво зготовљеној шипци, која се пажљиво чува и по којој се граде све остале мере у читавој земљи Но и при томе могу утицати двојаки недостаци : јер или је основна мера нетачна, или су остале мере по њој нетачно сачињене. Тако је н. пр. основна Француска, мера (Толзе де Регоп.), означујући њихов метер, нетачно обележена на шипци, почем јој крајеви нису правоугаоно одрезани, отуда сваки од четири ивице друкче мери. Но све да је основна мера и тачна, ипак нисмо сачувани од погрешака, јер она се не узима за мерење, већ само · ва зготовљавање осталих мера. При зготовљавању мера. пак, као и при самом мерењу, утичу недостатци људских чули и изазивају тако нетачност; отуда ни једна, мера није равна својој оригиналној мери. Уз ово долази још и та околност, да се већина мера не зготовљавају непосредно по основној мери, већ по имитацијама; па и градиво им је друкче: њиме се, истина, лакше рукује али оно није тако постојано и друкче се влада према топлоти. Но све да је нека мера у длаку равна основној мери, већ у првом тренутку ће се изменити, јер ће постати дужа или краћа било топлотом, било што се извила, јер није читавом дужином прислоњена; ослм тога крајеви јој употребом ће се окрзати, те ће и тако постати краћа.

При самој употреби мера морају се узети у обзир недостатци онога, који њима мери, а то су: неједнака оштрина његових чула, променљиво расположење његово кад је лепо и кад је ружно време, као и то, гомилају

УЧИТЕЉ“ 24.