Učitelj

394

__ди се погрешке једнострано, или се поготову потиру Мерење степена дурбином, тако потребно за велике даљине у геометрији и астрономији, још већма зависи од

недостатка човечијег бића: у грађењу дурбина, главна КИД

и уметању стакала, подели степенованих лукова, поста-

вљању и руковању апаратом — неизбежне су погрешке. |

Несталношћу ваздушне топлоте, цев се употребом ненепрестано промењује а савије се и властитом тежином;

поремети се и положај стакала, а отуда им се размакну

средишта; па и саме хумке са зидовима, који дурбин

носе, мењају свој положај према томе, како се време мења. Осим тога и земаљска атмосфера, којом се простиру светлосни таласи од звезда до очију посматрачевих, није сасвим провидна, нити је мирна, већ трепти, "отуда. се мења правац светлосних таласа, они се одби-

јају, преламају и т. д. Исто тако, посматрачево око не

"погађа она светлост, која је тога тренутка дошла са

звезде, већ она, која, је одонуд пошла пре много дана, |

месеца и година, отуда звезда и није тамо, где је он

види, већ мало на страни. При том ни земља под њего-_

вим ногама није непомична; док он гледа, она иде даље

својим путем и прелази сваког секунда по 30 км, сле- | дећи сунцу у непознате даљине: сваког пдућег тренутка. налази се на другом месту светског простора, а никад.

се не враћа на место, где је једном била. Још ваља и то имати на уму, да и најсавршеније справе као и нај-

оштрије човечије очи, имају своју границу, и све, што.

је иза ње, остаје за свагда непознато. У тежњи за чис-

том објективношћу, човек и овде може донекле да ублажи _

<

утицај својих недостатака, али их никада неће моћи ко-_

начно уклонити.

То исто је и код мерења вагом. Обично се мисли,

да је врло ласно одредити тежину неког тела: треба, га |

само ставити у један тас, а у други дотле метати тачне тегове, док језик на ђерму не стане нормално, па је важина пронађена. За свакидање потребе ово је свакако