Učitelj

405

око њега се све окреће. Сва факта која би служила за, расветлење тога циља, савесно се прибирају. и од њих се само она узимају, која истина осветљавају ствар, иначе сва друга претераност изостаје — нема је. Све је унапред одмерено, и према томе и узето онолико аката. колико их је требало, више не. А тако и треба да буде, јер кад тога не би било, онда и наше народне песме, но би нмале онако силан утицај на наш народ, као што га сад имају.

Оне су неумољиви судија, који својом оштром, ади праведном осудом осуђује све оно што је за осуду, и то оноликом мером, колико то догађај сам захтева, а награђује и хвали врлине, које налази да треба хвалити.

Али ћете овде приметити једну карактерну црту код наше народне појезије. Где год има какав недостојан поступак да се осуди и игњорише, ту је народна појезија неумољиви судија, који шиба својим оштрим мачем правде, све што је неваљало, али тако исто, кад се хоће да похвали, награди, али тек неће у оној мери хвалити, као што је у горњем случају ишибала, биће овде у хваљењу уздржљивија. |

У колико је год пре била милостивија, у толико је сад у хваљењу уздржљивија, а, то се да и оправдати тиме, што заузета једино том намером, да зло и неправду шиба, да би их што пре искоренила, шиба тим немилостивије, а овамо у изношењу добрих и племенитих дела, природно је да мора да буде уздржљивија и у тој цељи, увек нађе по неки узрок, којим наглашује, да је и то, требало тако да буде, а да је то и то, тек само припомогло, да се то добро дело и оствари.

Дакле одмера захвалност и награду према учињеном добру, а даје увек мање но што сам Факат заслужује. Али то опет није за то, што се хоће да умале заслуге онога, који је учинио добро и племенито дело, но се хоће баш тим, да подстрекне, да и даље у том правцу раде, а друго и стога, да се баш сваки потпуно увери, да ли