Učitelj

462

дете научити читати и писати, да уме и радити. То исто видимо. и код Персијанаца и Мпсираца, да уче децу поред књиге и занату каквом. Код Грка и Римљана та се потреба још јаче истиче Тако код Шпартанаца деца се уче да сама себи начине постељу, да умеју себи да зготове јело итд. Код Римљана, у прво доба, још више се истиче та потреба под именом: спрема за прантични живот, тито не значи ни више ни мање, но навићи дете, научити га да ради, да нешто привређује, како би могли лакшо живети. Код првих хришћана видимо испрва да је рад главно поред образовања, па шта више и сами калуђери и калуђерски први редови (као Бенедиктински) беху за то: да иду и шире по народу просвету с радом (као и наш св. Сава). За то су они сами у сво(а јим манастирима радили: писали књиге, радили земљу, кували итд,

"У средњем веку, услед изопачености Христове науко, презире се.

рад, и настаје застој у целој култури, па иу техници. Но доцније

видимо опет да се истичу поједини људи и поједина удружења, и.

захтевају, да, поред тога, што се даје народу образовање духовно

треба га упућивати и на рад. Тако Рабле свог Гарганту-а учи и

појединим радњама и занатима, па чак и дрва да цепа. Он га дакле навикава, свикава, на рад, који је вели: „основица срећи људској.“ Где нема рада, ту нема ни здравља, пи морала, те га пи сте стране | узима Рабле, и вели: шта би после духовног рада седео, па проводио време у пијанчењу, џировању итд. то ће боље бити и за тело и за дух и за нарав да узме какав телесни рад.“ Рад му“ дакле служи и као духовни одмор. — Јеронимовци (убратска заједница»ј у средњем веку, устају против дотадањег образовања. средњевековног, па они сами васпитавају омладину и уче је да ради; | а сами у манастирима мреписују књиге и раде друге послове и од тога се издржавају. И они дакле хоће рад, јер није доста знати, него и умети радити: „радом се постизава све.“ И вели, да сва зала, па и убиства и злочини, долазе отуда што нема рада. — И велики светски педагог Јован Амос Коменски удара јако гласом. на рад и вели да треба децу израна навикавати на рад. Зато мн уводи пољоприпвреду у школу, где ће деца имати поред тога да науче много што-шта и да се навикну зарана да раде: Јер вели: уосновна школа не спрема ни попа, ни учитеља, ни војника, но човека, па као таквоме потребан је и: рад.

Видесмо у историји да је техничко образовање ишло упоредо с људским развијањем духа. Што год је човек био више умно обра- | зованији, то су му тако да кажемо и руке биле све савршеније о Све што је ум смислио, то су руке хтеле да створе. Што се више. и развијао духовно, то му је све више и укус растао, а с укусом и.