Učitelj

сл о сл

ач треба увек да зна шта чини, упућује ли или управља. Ова је одредба особито важна, у средњим заводима, јер служи као основ за раздељавање педагошког рада. Због негативних мишљења стављамо овакво питање: Да ли је уместно сматрати управљање као васпитни рад, пошто пониче из тренутних потреба, и нема пред очима више васпи тне идеале, већ чисто спољашња удобетва 7 Неки мисле да је управљање „чија се суштина састоји у непрестаном уздржавању и обуздавању детета) противно васпитавању, јер изгледа да не тежи дечијем развитку, већ уништењу њиховог карактера. И заиста, управљање има и полицијски карактер, али кад се правилно врши у потребној вези са вишим школским законима, тада оно утврђује спољни поредак, који васпитно утиче на унутарњи развитак школског живота. а овај последњи образује каравктер. Управљање има посао са тренутним несташлуцима, који поничу под утицајем случајних упечатака и који се исто тако брзо смењују, као што се мењају дечији упечаци. На тај начин, управљање систематитки ути"чући против ових случајних (вечито колебајућих се) дуХОВНИХ покрета, очигледно утиче и у корист виших и па метнијих жеља — угњетавајући ниже, буди и потпомаже више и васпитно утиче на дечију вољу. Непобитна је истина, да размажено дете, којим нису умели управљати. постаје ћудљиво, а ћудљивост је знак бескарактерности. Дакле, управљање не само да не противуречи моралном упућивању, него се налази са последњим у најтешњој вези. Обе ове врсте педагошког рада потпомажу се узајамно и заједнички утичу, јер обе сачињавају део једне целине — васпитања у опште. Последњи је смер и управљања и моралног упућивања морално узвисити, облагородити учеников дух. Премда по изгледу управљање у сваком текућем тренутку тежи к смеру најближем и непосредном, имајући пред очима околпости сваког тренутка. Али учитељ не сме заборавити п удаљени по-

УЧИТЕЉУ 40