Učitelj

295.

незналице: оснивачи рђавих друштава, продавци ФалзиФиковане хране, узурпатори Фабричких марака, крадљивци на мери, кајишари, интережџије, тровачи' Доиста, како може знање таблице множења или радња сабирања и дељења да препречи егоистичне тежње човечије На који начиц да ортогрљфека вежбања п граматична анализа развију љубав према правди За што би, најзад, појмови из географије увећали поштовање истине; Они који држе да стварају човека бољим тиме што му вежбају његове интелектуалне моћи, толико су исто глупи кодико и онај, који би држао. да се вежба у геометрији учећи курсеве из латинског јевика, или који би уобразио да учи музику спавајући.»')

Овој последњој Фразп педостаје једна реч. Да је Х. Спенсер рекао „једино његове интелектуалпе моћи,“ он би врло тачно показао први узрок заблуде 0 којој је реч. Деца се образују ради два циља: први је циљ. најобичнији, да им се прибави знање које ће им биги потребно у животу; други је циљ, и много важнија, да се навикну на пажљпвост, метод, лакоћу појимања, правилност суђења, и да им се на тај начин усаврши интелектуално оруђе. Међ стеченим знањима пма и таквих чији је однос са моралном коришћу заиста тешко појмити; јер не види се каква би се морална лекција могла, извући из огромних бројева или из правила прошастих глаголских придева. Има других знања, историја, литература, из којих излази »моралност»" по себи, али која није неминовно «морал», јер млад дух, остављен самом себи или хрђаво руковођен, може да из студирања историје не извуче друге доктрине до доктрину о успесима или о нужним људима И, да узмемо простији пример, да ли има много Фонтенових басана које не би требало брижљиво објаснити деци; |

1 Јттодисћот. а |а зслепсе зослаће р. 389,