Učitelj

628

У главноме%)

еличина средњег броја школских недеља за школ. годину зависи од тога, да ли школа, ради целе године, пола

пили три четврти од године, целога или

ЧКенева имају трајање школе

пола дана.#%) Тако н. пр. од 10 кантона, којп су имали већи број школских недеља преко године, Цирих, Базел град, Сеоски Базел, Шаехаузен, Аргау и

преко целе године

и целога, дана; Ватланд има 96:6 проц., Гларус 85:7 проц. Најенберг 685 проц, од школа, које трају целе године.

Из горњо таблице видимо, да од горњих лесет кантона, имамо шест и то: Цирих, Базел град, Сеоски Базел, Шаехаузен, Ватланд и Најенбург — у којима је време трајања школе и дуже и у којимл има већи број школских недеља преко године, и ови кантони су » обравованији. И еенева односно образовања долази у ред њих, па и ако целокупно школовање траје 218 школ. недељл, а то.

с тога, што се у години походи, пак,

школа 44 надеље. Ово шго

важи за Кееневу не може се, пак узети, да мора важити и за све. Тако Гларус стоји више Женеве пи односно броја недеља, целокуп-

нога школовања и односно педеља за годину,

па ипак

по нарој-

ном образовању долази на 17 месту. И кад је овако може се пз-

"вести закључак; да време трајања школског учења није искључиви

услов за успех,

„Дакле сем прекидања у учењу у школи има и другога, шго

утиче на неуспех, а то ћемо видети

из ове таблице,

која ће нам “

изнети колико је где учитеља било и на колико ученика долази

један наставник

|| 5 6 су а 1 Б '

| 5248 5 56 5. 8, Бесе а ВИ вео Еј а ко

ње не А ла њи Божа | = < 95

ПИ ОВ еј Е ар 22

: | |

Цирних · : · · . 578 2 | АКАЛО 185 92 д Бов 1602. 88.703). 55. 13 14 ршери а и ла с а | об он есаво Бен 2 17 12 УМ 8 - . | 46 и: 225 О

Ж) У гдавноме кажемо с тога што ту игра улогу и број празника процената школа,

и време школ. одмора. Тако н. које трају целе године и целога дана, па: ипак стоји тек што п у тим школама средњи број недеља је 37'6.

ЖЕ) У школама,

аодне не ради се.

пр. Луцерн има 98.2

на 14 реду,

које трају целога дана ради се 3—4 сата пе шодае п 2 сата после подне; а у шко:ама, које раде пола дана после