Učitelj

жива ући унутра. То је ваздух. Па како ћемо њега истерати% Врло лако: загрејаћемо оздо цев. Кад се цев загреје, загреје се и ваздух, а кад се ваздух загреје, рашири св и постане „већи.“ хоће да заузме више простора А како цев не може да се рашири, онда ваздух прође мимо живу, која је у левку. Кад је тако ваздух мало изашао, измакне се цев с ватре. Ваздух се у цеви охлади "и скупи. Остало је мање ваздуха но што је пре било, јер ваздух с поља не може да уђе унутра. Омета му жива у левку. Па кад не може да уђе ваздух, онда уђе у цев жива и тако напуни један део цеви. Сад се опет греје онако исто као и први пут. И бива оно исто што и први пут: ваздух изађе а жива уђе. И тако то непрестано бива док се сва цев не напуни.

И ако је тако напуњена цев, топломер још није готов. Има се још посла. У цеви, је остало још ваздуха, који је помешан са живом, а тога не сме да буде. Осим тога, можда јеи жива влажна, и то не сме да буде. Да би, дакле, истерали сав ваздух и да би осушили живу, загреје се цев врло јако; тако јако, да жива прокључа, Тада се наједанпут одломи левчић и затопи цев. И онда је готов топломер, још само да се обележе степени.

Узмите топломер па опет загледајте. Видите где је цртица код које стоји (0 (нула). „Идите“ на више. Нађите цртицу где је 100. Између тачке 0 и 100 има 100 цртица, Подељен је, дакле, то-

пломер од тачке () до тачке 100, на 100 једнаких делова. Целзије је по- ,

делио на 100 а Реомпр на 80 делова. Толики су исти делови од 0 па на ниже. Ови делови зову се степени. Отепени од 0 па па више, показују топлоту а на ниже, хладноћу. Онима, који граде топломере, тешко је само обележити тачку 0 и тачку 100 (80; а остале врло лако. Те две тачке налазе се овако:

Узму топломер на коме нису обележени степени па мету у

'снег или у лед, који је почео да се топи. Одма поче жива да пада, скупља, се. Но она се неће непрестано спуштати у цеви; она ће стати кад се расхади толико, колико је хладан и лед, који је око топломера. Ту, где је стала жива, забележи сео (нула). Сад треба, да се забележи тачка 100 (80), а то се чини овако. Топломер који има само тачку 0) мете се у један нарочити суд у коме је вода. Вода се греје док не узаври. Пара од кључане воде обмотава цео

топломер и загрева живу у топломеру. Жива почиње да се пење.

Она ће се пети све дотле, док не постане онолико топла, колико и пара од кључале воде. Кад се толико загреје она стане, и ту, где је стала, забележи се са 100 (80). Тачка (0) нула јесте тачка топљења леда или мржњења. воде, а тачка 100 (80) јесте тачка кључања воде.

поверио ка