Učitelj

687

ставник мира» и њиме се одржава нужна пажљивост“ учтивост и уредност докле се часови не доврше. И ако се тако целе године поступа, опет се тиме не васпита и не дотера у ред школски народ. Пошто је сваки ученик · почаствован том «изузетном» мером за сваку и најситнију кривицу, пошто се на њу научио, онда тек учитељ увиђа да и то срество није помогло и обраћа се својим друговима са питањем: Шта да радим! Не могу никако да. одржим ред у школи! И није да сам благ, него баш јуначки тучем, па опет у свакој прилици, где им само испадне за руком, ова деца праве неред, угурсузлукеи неприлике и мени и другим људима !!

Горак је хлебац учитељски! Ако учитељ при васпитавању употреби батине оне постану обична казна и онда се опет њима ништа не може да учини; а ако никад не употреби, опет је тако исто. И то је сасвим природно. Где је друштва, где је живих људи, ту мора бити и изгреда и кривица и неправде и лажи и неваљалства.

Вештина васпитавања и јесте у отклањању и поправљању свију погрешака васмитанихових. Ако је то отклањање и поправљање још и природно, онда се може рећи да је васпитач учинио онолико, колико треба и колико се од њега тражи.

Шта је опет у васпитању природно. показују нам најјасније примери из живота и односа људских према А које овде излажемо:

. Мала Анка сваки час пружа руке на пламен од о Неразумна је мајка увек задржава. удара по руци и виче: жиш! Ако тако узради, Анка ће непрестано продужити хватање пламенл и она ће непрестано морати да стражари над својим дететом. Ако ли пусти Анку да се опржи, више јој неће бити потребно туторисање, јер ће Анка знати да свећа прљи. И колико год пута пружи руку на свећу. толико ће је пута опржити, јер природа није милостива као мајка. Други или трећи пут и да је тера когод, Апка пеће смети ухватити пла-