Učitelj

24

дуалну особеност (ћађиив) у мислима, наклоностима, жељама и поступцима човечијим, то једне „појаве у карактеру човечијем јесу продукти његовог сопственог живота, и средине у којој живи и ради, а друге јесу продукти наслеђених наклоности и особености. И код једних и код других продуката, главну улогу играју навике као несвесни покрети укорењени дугом свесним употребом или као наслеђене особине средством наслеђа нервне организације предака. Сродне се навике сливају а противне тару, док на послетку не победи или стечена (што ретко бива) или наслеђена (што често бива) навика. |

П.

Аристотело навива навикама : мудрост, увиђавност здраво разумевање и мишљење, науке и искуства, добродетељ и порок и како примећује Рид (ОТК. Вог. Веад. Ј. Џ. р. 550.) с погледом на то, што се све побројане појаве душевне укрепљавају и већу снагу и размер добијају понављањем, ова аристотелова, мисао са свим је правилна. Такође и Бекон даје врло велику важност навикама у свима појавама човечјег живота. „Ко још може — пита он — сумњати у силу навике, гледајући како људи после безбројних обећања. уверавања, Формалних обавеза и громких речи раде, и понављају онако исто, како су и пређе радили, као. да су све аутомати и машине заведене навиком (Оеттев де Всаоп Е. П. р.342.) По мишљењу Макијавела извршивање какве важне ствари не може се поверити природи човека, нити самим његовим свечаним обећањима, ако то (као и све друго) није поткрепљено и — тако рећи — освећено навиком. Лајбниц приписује три четвртине свега, што човек мисли, говори и ради, — навикама.

Мишљења, дакле, о огромној важности навика у животу различна су, али што се тиче њихне нарав-