Učitelj

101

својој суштини не подлежи тачном правништву; 6) зборник писменнх правила не ствара врлине; в) школа је дужсна спремати младеж за живот само помоћу доликујућих јој педагошких метода, а не полицајским параграфима; г) као што је у настави жива учитељева реч важнија од сваке књиге, исто тако цџ непосредно учитељево уливање, силније утиче на децу, него читање ма и најбољих писмених правила; д) писмени знак само умртвљава, међу тим дух оживљава.

Ако добро размислимо о свакој тачци горепоменутих мишљења, уверићемо се да писмена правила нису особито прилагодна за млађе ученике. — Благо оној школи, у којој је жив наставнички дух толико силан да се ученици ретко нуждавају у писменим правилима. Заиста, ако је наставник слаб као васпитач, онда верујте да писмена правила слабо помажу. Свака школа смера. да развије код ученика способност за, правилну саморадњу, како би се исти свесно потчињавао закопској вољи. Али ако је ученик већ постигао пеки ступањ саморадње, те му усљед тога није необходан непрестани лични наставников утицај, онда се исти може заменити другим васпштним средствима, међу којима се налази и писмени зборник школских правила Из овога, је очигледно да су писмена привила са свим неумесна у основној школи но у средњим школама нису излишна само у том случају, ако међу писменим правилима и личним наставничким утицајем постоји тесна узајмна веза те да према околностима замењују један другог. За то је сасвим неуместан обичај у неким нашим средњим школама, у којима су ученици више или мање остављени на милост п немилост мртвим писменим правилима, поред којих па ставници само параздирају као мртве статује. Обично бива да. су Апректори споменутог школског типа потПуно блажени и тврдо убеђени да су све испунили од своје стране јер су у почетку школске године прочиТалин правила свима ученицима и на најсвечанији начин

„6

Бао 2