Učitelj

111

"Љубав спрам своје деце, гони мајку да напусти свет п забаве. па да се њима. и само њима посвети. Љубав јој помаже, да по целе ноћи преседи код постеље свога ббног детета; то је опет оно, што чини: да нека бедна, спрота жена с највећим задовољством ради туђе, само да би могла своју децу на пут извести. ;

Да нема љубави, — васпитачи би клонули под теретом свога рада!

Каква разлика између васпитача по љубави и васиптача само по вољи!

Док они први, у своме послу налазе задовољства _— дотле ови тромо врше дужности, која им изгледа наметнута , трпе највеће муке због тешкоћа, које на путу наиђу и троше се у вечитом незадовољству.

Та. сигурно нема никога међу нами, ко не би знао: да смо при раду само онда добро расположени, кад радимо оно, што волимо.

Ко хоће, дакле, лако и без муке да негује децу; ко хоће, да му пријатно падну непроспаване ноћи, око спремања предавања; ко хоће, да му жагор и ларма дечија прави задовољства ; ко у опште хоће да је срећан при васпитном послу — тај мора и срцем и душом бити ту.

Али, љубав нам није само помоћница за ношење терета око васпитања; љубав нам треба још и с тога, што нам је она јак јемац за успех.

Где се родитељи и деца; учитељи и ученици узајамно воле — ту је успех сигуран!

Шта све човек није кадар да учини из љубави;

Ако учитељ истински воли своју децу — њему никакво напрезање неће бити сувише скупо, само ако је од корпсти његовим ученицима; он ће неуморно радити, сејати и чинити све, да испадне добра летина — па ма он сам плода не дочекао.

Он ће бити сав срећан, кад му се укаже прилика да похвали и награди а жалостан — кад узмора да казни.