Učitelj

осећа неки недостатак, усљед чега и оно, као свако природно биће, тежи да се ослободи од непријатног стања. С тога је са свим неумесно оно често родитељско и учитељско чуђење: зашто дете у таком стању чини штету; лаћа се свију могућих несташлука, и пиуколико не мисли да ли му је дозвољено или није. Из овога је са свим јасно да у колико беспосленост потпомаже неред, у толико пак паметно и систематички уређен рад, врло повољно утиче и регулише дечје поступке.') — Зато је наставник дужан да вешто улови прави почетак, када, се дете почиње мучити без рада, те да му одма предложи нови посао, који одговара спољашњим околностима и његовој подобности. Бенеке вели: на васпитача лежи једна од најплеменитијих обавеза. да даје детету посао уто време, докле још није само у стањи себи да избере рад. Као што видите, и овде се јавља узајамна тесна, веза међу правилно систематизираним школским радом и школском дисциплином.

Сваки рад треба да одговара дечијим интересима. Посао не треба да се сувише брзо мења, јер ученик треба да има довољно времена за размишљање. пошто је увутрашње прерађивање важније и од самог усвајања. Свако понављање рада треба да је тачно одређено у временим прелазима Не одричемо да правилно уређење школских радова у прво време представља приличну тешкоћу, по учитељева сталност и дечја приљежност побеђују ове теикоће,") само ако рад тече правилно, особито кад школ-

5) Рад не васпитава само за то што је по себи добар, него и за то што је одређен. Ученик се павикава, да прилагођава време свог унутарњег рада са временом спољашњим, које се одређује силом независећих од њега околности, Јркевичђ Курсђ обц. педагог. стр. 98.

5) (Наставпик је дужан да у исто време чази на правилни ток својих мисли и на положај учелика у разреду. За такву расцепљепу пажњу потребна је павика и саме воље. За то је дужан да предходно спреми свако своје предавање, како би га извршио лакоћом и извежбаношћу, јер тада нема потребе да се потпуно угаубљава у поједипе детаље, а још је мање принуђен да чита и сагиње главу у књигу. На,