Učitelj

250

да би разагнао тужна осећања. Свако одузимање слободе увек се пропраћа и изменом предмета. Без сумње је постављен човек у са свим нове животне погодбе, | осећа неку бригу, која још силније пара дечје срце, пошто је обим његове опитности врло мали, зато су му неопходни упечаци за буђење психолошког живота. За дете је недостатак спољашњих упечатака и право зло, због чега и јадикује, јер сазнаје да је у рукама другог лица, коме се мора без поговора покоравати.

Ова се казна у школи ограничава на остављање ученика у разреду после часова. Но ова је казна педагоштка само у том случају, над се кажњени ученић налази под непосредним надзором самог учитеља) и кад је исти ученик заузет пристојним радом. Дозвола, занимања у исто време служи и као ублажавање само каштиге, јер тада ученик у неколико заборавља на свој негативни положај. На тај начин јавља се и разноврсност у поступности према учениковој индивидуалности. Наставник или школска управа дужни су строго пазити да су зидови од собе, за остављање ученика после ча“ сова, увек чисти и да нису ишарани разноврсним потписима и изрекама саблажњавајућег карактера. јер је овај обичај и сувише распрострањен у нашим школама, због чега се врло често дешава (нарочито у средњим школама), да затвор не поправља, него квари. У исто време на овом месту не треба, забрањивати најважније Физичке погодбе корисне по дечје здравље. Учитељ сме после часова оставити ученика само у таквој соби У којој је ваздух потпуно чист. Ако се по нужди и сиротињи морамо мирити и принуђавати ученике да за време часова дишу довољно покварен ваздух, онда за“ што морамо приморавати ученика да п после часова у

1) «Само се по себи разуме да остављени учевици у апсу, треба. да се налазе под надзором. Ако су остављени без надзора, онда ће се: штадити и измишљавати ма какав недозвољен посао, те због тога ка-

штига губи свој значај.» Елђницеја. „Школљнна наказаша." стр. 950.