Učitelj

252

Као што видите, и овде нам ништа друго не остаје, него да опет искрено пожелимо драгој српској омладини да су им наставници — нарочито директори и разредне старешзнео не само специјални научењаци, него љубазни и нежни педагози. —

ОДЕЉАК ОСМИ.

Штетни утицај телесних казни.

Штетни угицај телесних казни. Модерни поглед телесне казне у Немачкој, Француској и Енглеској. Кратки историјски преглед школске дисциплине и часно телесне

назне у Русији и нашој отаџбини. |

алт

Нова школа одавно је теоријски одбацила и најстрожије осудила свако телесно кажњавање. Сви ми знамо да је данас у свима културним државама најстрожије забрањена свака телосна казна, како у школи тако и у грађанству. Но у исто време, нико че пориче да поред свеколиких најстрожијих законских забрана телесна, казна и данас влада у школској практици,' и то: већином у Форми шамара) подланица, вучења за косу и уши, понекад и батинања прутом. Премда сви такви учитељи никад не поричу него и сами тврде“) да је

1) «Телесна казна утиче на осећаје питања, но у самој ствари пре св може уврстити у ред органских страдања. Телесна казна производи страдање, које у почетку повређава мишићне кончиће и наповлотку руши живот. Телесна казна као и све остале болести производи најштетнији утицај.» А Бенљђ. Воспитанје какђљ предмет науки, перев, 9 англ. Ф. Резнера. 1879. стр. 53.

#) «Телесне казне осим већ споменутих угњетавајућих утицаја на психолошки дечји рад, притупљавање његове осетљивости, причињавају организму другу много већу штету. Вукући дете за косу или шамарајући га, врло лако је код истог произвести потрес мозга са свима ње-

говим најопаснијим последицама.» Лесгафт. Школљане типн, СП Б. 1885. стр“ 99:

85) «Овде ћемо споменути скорашњи и са свим истинити случај из педагошке ескурзије професора Лесгафта. «Приликом посете у лајцишкој