Učitelj

85

кле се бежи, а да га они, што ватају, при том не ударе лоптом пре но што стигне на ту мету; а по том гледа, да се тако исто или том истом, или другом згодном приликом, врати натраг, на своју мету, т. ј. на мету, одакле се бежи, односно бије.

Чим ко бије, одма добива право да бежи; а кад се врати, добива право, да опет бије. Ко није бћо, пе сме да бежи.

При бежању, одовуд, онамо, и одунуд овамо, онћ, који су у пољу, гледају да ударе, убију некога од оних, што беже, пре но што је стигао на мету ; очешано сматра се као ударено ; од земље ударено не рачуна се. Ако ударе ма кога, предата је игра, и размењују улоге; ако пак не ударе, старзју се, да што пре добаве лопту, те опет да гађају, или да смету повратак.

По том се на исти начин продужава игра даље.

Нико од оних, што су бтли, избили, па чекају прилику, да беже, или од оних, што су побегли, па чекају прилику, да се врате, не сме да мете једну ногу преко мете ; ако га у том положају удари ма ко од оних, што су у пољу, предата је, односно добивена је игра. И онај, што подбацује, сме да гађа, ал само стојећи више мете, одакле се бежи; он не сме да јури некога ка средини, већ треба да пребаци, добаци, лопту другу, па онај да гађа. — Ако они, што су на мети, што имају да беже, или они, што имају да се враћају, неће да стоје мирно, већ сваки час помигују да беже, па се враћају, чикају, и узнемирују, или они, што још нису ббли смбћу, или се ма каква неуредност деси, — онај, што подбацује, мете лопту под мишну, а викне: „Недам лопту“... док се то ч то не уреди! За све време, док он не узме лопту у десну руку, не сме се бежати; ако ко побегне, не рачуна му се, но се враћа натраг. —

Последњи бије трипут. Но, ако он сва три пут избије, а нико се од његовог друштва одунуд с мете, декле се бежи, не врати овамо на мету, одакле се бије, пре но што је лопта дошла у руке онога, што подбацује, предата је игра. За то он обично не прима подбачену лопту, док му се баш лепо не подбаци, па и тад увек налази ману, те у том околишењу по неко улучи прилику, или рескира, те добегне. Ако је овај последњи избио само један пут или ава пут, па неко добегне на мету, он не бије даље, већ уступа машку ономе, који је дошао. Ако је добегао само једаи, сад је он последњи, и он сад има. да бије три пут. Обично најпре бију лошији — добри трчати —, па бољи, а за „три пут“, за последњега остаје, ко уме најбоље да поткачује.

Мета, с које се бије, не сме никад, да остане без икога од оних, што бију. За то предата је игра и онда, ако онај, што је