Učitelj

984 ,

мбта одакле ће да се бије. Обично се овом приликом одреди и са стране белега, докле сме лопта ићи у криво, у страну, па да се не сматра да је крива, и да се не враћа. До те белеге се сме у страну и бежати; ко пређе ту белегу при бежању, не рачуна му се, но се враћа натраг. Ширина ова обично износи 2/, од дужине.

Пошто је ово готово, онда се поделе уобичајеним начином на двоје; цареви су пајбољи играчи. За тим бацају „сушу-кишу«<. Који „добију игру, ти иду на мету, одакле се бије, да бију, беже, и вра_ћају се; сви други иду у поље, к мети, докле се бежи, и распореде, разместе се за ватање, добацивање лопте, и гађање. Један, који најбоље гађа, обично „цар“, стане у среду, између мета, а остали добри ватачи и гађачи, распороде се око њега,

7 Дедал, најокретнији, стане напред, најближе мети, одакле се бије. Лошији распореде се око крајева. Један од тих пошље се остраг, дакле иза мете, докле се бежи, а тако исто и по један далеко у страну; њихова је дужност, да одмах добаце лопту, кад тамо одлети при гађању. Исто тако пошље се и по један далеко у страну према мети, одакле се бије, те подбацује.

_ Цар одреди свакоме место, па после и целу игру руководи

Игра тече овако:

Онај, што ће да подбацује, стане на мету, одакле се бије, окрене се к мети, одакле се бежи — и према томе свом друштву и мети, куда се бежи, окрене своју десну страну — и спреми се да бије. Онај што подбацује, подбаци му, т, ј. баци лопту у вис — за 1 метар више главе — тако, да она падне испред онога, што "бије, и онај онда гледа, да је, при падању, машком поткачи; а они гледају, после, да је увате пре но што падне на земљу.

Ако увате лопту (пљуну на њу, и лупе је о земљу), предата. је игра, п онда они што су ватали сви долазе. да бију, а ови иду _ сви у поље За то гледају да поткаче лопту само они, који су сигурнији, да је могу далеко отерати; они. који не умеју добро, само испуне Форму — бију, ал премаше од воље, или је само два корака у напред отерају. те задају посао онима, што ватају. За то је спреда онај, што добро вата. Кад није лепо подбачено, има право онај, што „бије, да му је не прими, па ма се то делило п стотину пута. |

Ако нико не увати, онда арзбацујући враћају лопту ономе, што подбацује, да подбацује даље другоме, ко дође, да бије

" Свак бије једном, само последњи бије три пут.

Чим ко бије, па ма лопту поткачио или премашио, одмах даје · машку другоме, а он иде на мету, одакле се бежи, и гледа, док други бију, да улучи згодну прилику, те да побегне до мете, до-

.