Učitelj

293 ради са великим одушевљењем, са, афектом, тако да је бојазан настала, да се овом приликом не поруши и оно што је српско.

У ово доба патријотског афекта нека је дозвољено и мени да проговорим неколико речи у корист српске мисли, а имено: о нацијоналном васпигању. +

6 Фазе васпитања.

Ми данас не васпитавамо нашу омладину искључно за цркву; нити је напајамо језуитским духом; нити је спремамо за ритере; нити је одвајамо у старе класе, а још мање у касте. Дакле, ми не васпитавамо онако како се некада васпитавало. Васпитни циљеви мењају се исто онако као што се народ мења, као што се мењају његови појмови, његови захтеви, његове идеје и цео начин његова живота. Кроз које Фазе пролази народ у своме развићу, кроз те исте Фазе пролази и само васпитање. Нигде данас у образованом свету нема старог грчког и римског васпитања, а нигда и нигде у старо доба, не беше данашњег европског васпитања. Нестало старих народа, нестало и старог васпитања; настали нови. народи, настало и ново васпитање. Ако расмотримо васпи-. тања у разним временима, наћи ћемо да се свако васпитање подудара са духом времена и са идејама које су владале. Али не само да се васпитање разликује у разним временима, већ се разликује и по разним нацијама. У колико су два народа удаљенији један од аругог, у колико су они у слабијој комуникадцуји, у колико, дакле, мање један на други утиче — у толико се и њихова виспитања већма, разликују. Тако, на пр., кастични народи имали су своје нарочито васпитање, а Грци и Римљани опет своје, које се од њиховог јако разликовало. Сваки народ има, поред општих, и својих засебних особина, које га одликују од осталих народа. 'Те особине