Učitelj

994 »

у разним временима мењају се, а према тим изменама. подешава се и васпитање. Разуме се, са овим у свези стоје и разни односи које појединац и целина — народ —- имају. Најважнији односи јесу: однос детета према "родитељу, однос човека према ближњему, однос човека према Богу (релиђија), однос грађанина према држави и однос државе према државама. Ови односи нису једнаки у свима временима и код свију народа. Некад су јачи једни, а некад други. Однос државе према држави врло је важан, јер исти опредељује у великој мери правац. и кретање државе. А кад држава, колективно биће, мора да се креће правцем, који јој одређују друге државе, онда и поједини грађани, који чине то колективно биће, морају да се крећу правцем, који им је одређен правцем државе. Особине народа, његове тежње и његове идеје, долазе у сукоб са особинама, тежњама и идејама другог народа. Сваки народ креће се по резултанти тих сила, а према тој резултанти мора бити удешено и васпитање. Пошто се особине, тежње и идеје свију народа мењају, то се мењају и резултанте по којима се народ креће, а у исто време мења се и васпитање. Дакле, као год што народ мора пролавити кроз извесне Фазе у свом националном, политичком и еко· номском погледу, тако исто мора пролазити и васпитање. Законодавац Ликург и његов васпитни систем израз су времена и разноликих односа. То исто важи и за Солона иза све друге светске реформаторе. Малена Грчка имала је да врши велики задатак, а да би исти могла вршити, потребни су јој били реформатори у онаквом духу, какви беху Ликург и Солон. Римско васпитање разликовало се од грчког, јер су и односи Рим= ! љана били друкчји. У средњем веку, када је световну власт — цесаризам — надјачала духовничка власт папизам, када је хришћанство овладало европским народима и када је однос човека према Богу — релиђија, | — био највећи: васпитање је добило сасвим други тип,