Učitelj

298 не

вац. Услед, сеобе народа, навале Хуна и Мавра, и крвавих ратова. по цолој западној и јужној Европи. народи се измешаше, и на крају средњег века кристалисаше се нови народи. Но и тада се није водило рачупа о нацији, већ о проширавању државних граница. Па и у новом веку преовлађивала је ова тежња. Тек од сто година, на овамо. настаде национални покрет са тежњом да се нације прикупе и да оне у исто време буду и политичка тела. У овоме правцу предњачили су Талијани и Немци. После многих и дугих напрезања, оба су ова народа успела. да се уједине. На томе сада раде и остали народи. Ова општа тежња није могла ни нас мимоићи. И "у нас се данас јаче распаљује жеља за уједињењем, а

| нарочито кад смо видели да наша браћа Бугари у овоме прилично успевају.

И тако, ми данас живимо у новој фази, која би се могла назвати Фазом нацнонализма. Ово је доба врло "важно, и ко пропусти време неће га имати кад надокнадити. Ово нарочито треба да имају на уму нације које су политички и економски слабе, које су раскомадане и под управом разних господара.

ТУ. Услови за национализовање.

Рекли смо да се васпитање мења и да се мора саглашавати са захтевима, тежњама п идејама у којима се друштво находи. Према томе, у добу национализма, _ васпитање мора бити национално. С тога сви народи, који хоће да раде на уједињењу, раде у исто време и на националном васпитању. Што чине други народи, морамо чинити и ми, ако нисмо ради да нас време претекне. Национално васпитање није потребно само из политичких рачуна, већ је оно неопходно потребно и са природне стране, јер и сама природа, радећи на про-