Učitelj

299

гресу, груписала је људе по сличним особинама. Ово груписање индивидуа по сличним особинама веома олакшава усавршавање и васпитање у опште. Кад би се индивидуе разних народа измешале, ошште васпитање било би врло тешко, скоро немогуће. Да би се ова тешкоћа што јасније представила, замислимо једног наставника који ради са 50 ученика од 50 разних нација. Ко је у стању да у оваквој прилици нађе средства и метод васпитни ;

Сматрајући васпитање у националном духу као природну нужност, ми искрено благодаримо онима који се одају на овај посао. Али, нама се чини да је у нас мали број оних који правилно схватају национално васпитање. Да ли услед јаких патриотских осећања и велике ревности, или услед недовољне обавештености, тек већина националним васпитањем тежи пре реакцији него ли прогресу. Тако, на пр., у нас се као несрпско и непатријотско сматра све оно што је културније, и тражи се да се свему томе затворе врата. Као да је циљ националном васпитању да народ одржи у примитивном стању! У нас се патријоте плаше, да ће народ изгубити свој национални карактер ако се културно развија. Отуда и долази она претерана тежња да баш све буде «ерпско.» У данашње доба, кад култура продире свуда без ичијег питања, неосновано је захтевати да у Србији буде све «српско,» да у Фрацуској буде све «Француско,» да у Немачкој буде све «немачко» итд. Национално васпитање мора бити такво, да ни у чему не отежава, прогрес. Човечанство неће застој, а још мање регрес, и према томе, на што би улагали труда око националног васпитања кад оно не служи нашем главном циљу: Патријотама је дужност да пруже народу такво васпитање, које би било у стању да кроза све културне Фазе очува у њему свест нацијоналну и да му патриотским осећањима увек загрева груди. Нека се народ развија као сваки живи организам, нека стално напредује, али нека,